Problemi u ponašanju kod dece sa specifičnim jezičkim poremećajem – pilot studija

Abstract

Imajući u vidu da su bihejvioralni problemi često udruženi sa govorno- jezičkim teškoćama, cilj ovog istraživanja je da se utvrdi prisustvo problema u ponašanju kod dece sa specifičnim jezičkim poremećajem. Uzorkom je obuhvaćeno 15 ispitanika (trinaest dečaka i dve devojčice), uzrasta od 3,6 do 7 godina (izraženo u mesecima: AS=64,13; SD=13,59), kod kojih je dijagnostikovan specifični jezički poremećaj. U trenutku ispitivanja, sva deca su bila na logopedskom tretmanu u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović”, gde je dijagnoza specifičnog jezičkog poremećaja i postavljena. Za procenu problema u ponašanju upotrebljen je drugi deo Skale za procenu adaptivnog ponašanja (ABS-S:2), koji se sastoji od sedam subskala (Prilagodljivost, Pouzdanost, Stereotipno i hiperaktivno ponašanje, Prisilno ponašanje, Socijalno angažovanje, Uznemirujuće interpersonalno funkcionisanje). Sumiranjem skorova određenih subskala dobijaju se dva kompozitna (faktorska) skora – Socijalna prilagođenost i Lična prilagođenost. Rezultati istraživanja ukazuju na to da deca sa specifičnim jezičkim poremećajem ispoljavaju više teškoća u domenu lične neprilagođenosti (44% dece), nego maladaptivnog ponašanja usmerenog ka socijalnom polju (12,6% dece). Detaljnijom analizom uočeno je da se kod 31,4% ispitanika javljaju izraženije manifestacije stereotipnih i hiperaktivnih vidova ponašanja, dok 18,8% dece ispoljava neki od oblika prisilnog ponašanja (ekscentrične, neprihvatljive navike/sklonosti i/ili samopovređivanje). Osim toga, kod 18,8% dece je zapažena sklonost izbegavanju pravila, naloga i rutina, otpor prema autoritetu i/ili neprikladno ponašanje u grupi. Dobijeni rezultati upućuju na to da je deci sa specifičnim jezičkim poremećajem potrebno obezbediti sveobuhvatnu podršku u razvoju, ne samo u oblasti govorno-jezičkog razvoja.