Neurodegenerativni poremećaji govora i jezika

Abstract

Životni vek savremenog čoveka je znatno produžen. Procenat starih ljudi u svetskoj populaciji iz godine u godinu je sve veći. Zna se da je starost jedan od značajnih faktora rizika za pojavu demencije i drugih progresivnih bolesti nervnog sistema. Aproksimativno se procenjuje da u svetu trenutno živi preko 30 miliona ljudi sa demencijom, a predviđa se da će ih do 2050. godine biti više od 100 miliona. Stalna tendencija povećanja broja ljudi s demencijom zahteva veliko angažovanje društva u obezbeđivanju uslova za zdravstvenu zaštitu i pružanje drugih vidova podrške obolelim osobama i onima koji o njima brinu. Iako degenerativne promene nervnog sistema neminovno dovode do poremećaja govornih i jezičkih funkcija, njima se ne posvećuje dovoljno pažnje. Literatura iz ove oblasti je oskudna, naročito na srpskom jeziku. Posebno nedostaju reference iz oblasti procene i tretmana progresivnih poremećaja govornih, jezičkih i kognitivnih funkcija. Imajući u vidu navedene činjenice, odlučio sam da napišem ovu knjigu. Cilj mi je bio da ovu veoma složenu materiju približim studentima logopedije i srodnih studijskih programa, te da podstaknem već formirane stručnjake da se bave ovom oblašću. U izboru materijala i koncipiranju strukture knjige pomogli su mi dugogodišnje pedagoško iskustvo, naučnoistraživački i stručni rad, što mi je omogućilo da, nadam se uspešno, ostvarim sintezu činjenica i znanja relevantnih za razumevanje fenomenologije govornih, jezičkih i kognitivnih poremećaja koji nastaju kao posledica neurodegenerativnih promena. S obzirom na složenost obrađene materije, monografija je podeljena u više poglavlja, prema predmetu izlaganja ili prema aspektu sa koga se činjenice izlažu. Prvo poglavlje posvećeno je starim osobama bez neuroloških oštećenja, s ciljem boljeg razumevanja razlika između promena jezičkih i kognitivnih funkcija koje nastaju kao posledica prirodnog starenja i promena usled neurodegenerativnih poremećaja. Drugo poglavlјe bavi se odnosom starenja i demencije, sa prikazom zastuplјenosti pojedinih tipova demencije i implikacija za govornu i jezičku terapiju (rehabilitaciju). U trećem poglavlјu prikazane su karakteristike jezičkih i kognitivnih funkcija kod osoba sa blagim kognitivnim poremećajem; istaknut je značaj jezičke i kognitivne rehabilitacije za preveniranje progresije blagog kognitivnog poremećaja u demenciju. Četvrto poglavlјe bavi se jezičkim poremećajima u demenciji Alchajmerovog tipa. Opisani su znaci poremećaja jezičkih funkcija u različitim stadijumima Alchajmerove bolesti i njihova specifičnost u odnosu na druge progresivne poremećaje jezika, kao i u odnosu na jezičke poremećaje nedegenerativne etiologije. U petom poglavlјu izložene su karakteristike jezičkih poremećaja kod različitih tipova vaskularne demencije. Šesto poglavlјe bavi se kognitivnim poremećajima kod bihevioralne varijante frontotemporalne demencije. Primarna progresivna afazija obrađena je u sedmom, a demencija sa Levijevim telima u osmom poglavlju. U devetom poglavlјu razmatrani su govorni, jezički i kognitivni poremećaji kod Parkinsonove bolesti, Hantingtonove bolesti i progresivne supranuklearne paralize. Deseto poglavlјe posvećeno je jezičkim i kognitivnim poremećajima kod multiple skeroze, dok su u jedanaestom poglavlju opisani poremećaji govora i karakteristike demencije kod amitrofične lateralne skleroze. Dvanaesto poglavlјe posvećeno je dijaliznoj demenciji, Korsakovlјevoj demenciji i demenciji kod osoba sa HIV infekcijom. Procena progresivnih poremećaja jezika predstavlјena je u trinaestom poglavlјu, sa prikazom tehnika i testova koji se primenjuju u kliničke i istraživačke svrhe. Četrnaesto poglavlјe bavi se tretmanom. Prikazani su način postavljanja cilja jezičke i govorne terapije i određene terapijske metode. U petnaestom poglavlјu prikazani su eklatantni slučajevi demencije, sa podacima testiranja i interpretacijom dobijenih nalaza. Takođe je dat model oblikovanja govorne i jezičke terapije kod progresivnih poremećaja jezika. U prilogu su dati određeni testovi i skale za procenu poremećaja u demenciji. Na kraju knjige se nalazi obimna literatura, koja, uz savremene bibliografske jedinice, uključuje i starije studije od fundamentalnog značaja za obrađenu problematiku. Privodeći kraju ovu knjigu, uvideo sam da je naučnoistraživački rad u oblasti neurodegenerativnih poremećaja veoma komplikovan. Reč je oblasti koja obuhvata široku lepezu etiološki i klinički raznorodnih poremećaja, zbog čega je teško uspostaviti opšte principe istraživanja. Naročito su oskudni i metodološki slabi podaci u oblasti procene i terapije. Nadam se da će ova knjiga podstaći istraživanja, što bi doprinelo razvoju teorije i prakse u oblasti neurodegenerativnih poremećaja u našoj sredini. Teme obrađene u ovoj monografiji značajne su za studente osnovnih, master i doktorskih akademskih studija logopedije i srodnih studijskih programa, ali i za porodice i staratelјe osoba sa demencijom. Smatram da će knjiga biti od koristi logopedima, neurolozima, gerontolozima, neuropsiholozima i svima koji su zainteresovani za ovu oblast.