Multikomponentne bihevioralne intervencije u specijalnoj edukaciji

Abstract

Bihevioralne intervencije su u velikoj meri zasnovane na pretpostavci da se veći deo ljudskog ponašanja uči kroz interakciju pojedinca i okoline. U specijalnoj edukaciji bihevioralne intervencije imaju široku primenu i mogu se koristiti za razvoj komunikacije i socijalnih veština, usvajanje akademskih znanja, kao i za regulisanje ponašanja. Budući da ove intervencije spadaju u najbolje proučene i naučno verifikovane pristupe u tretmanu osoba sa smetnjama u razvoju, ne iznenađuje što ova monografija predstavlja treću po redu knjigu u seriji publikacija kojima je zajednička usmerenost na dokaze i bihevioralni karakter intervencije. Knjiga koja je pred vama predstavlja zbirku u praksi isprobanih strategija i tehnika, namenjenu studentima, praktičarima iz obrazovnog, zdravstvenog i sistema socijalne zaštite, ali i roditeljima dece sa teškoćama i smetnjama u razvoju. Uvodni deo ove monografije posvećen je Primenjenoj bihevioralnoj analizi, na čijim su principima nastale i razvile se mnoge druge strategije i tehnike, koje se u specijalnoj edukaciji mogu koristiti izolovano ili udruženo. Nakon toga su opisane dve intervencije koje su primarno bazirane na vizuelnim podsticajima i namenjene su unapređenju komunikacionih veština (PECS) i tranzicije i samostalnosti pojedinaca (vizuelni rasporedi). Slede tehnike pozitivnog potkrepljenja, poput ekonomisanja tokenima i ugovora o ponašanju, koje se koriste radi ojačavanja poželjnih oblika ponašanja koji se retko javljaju. Imajući u vidu da ponašanje pojedinca ne mora biti nužno oblikovano od nastavnika, roditelja ili specijalnog edukatora, u knjizi je predstavljena i tehnika upravljanja sobom. Poseban deo ove monografije posvećen je strategijama koje unapređuju socijalno razumevanje i rešavanje problema, kao što su socijalna autopsija, SOPISS, SODA, strategija jake karte i socijalne priče. U završnom poglavlju knjige fokus je na posredovanim intervencijama koje se realizuju upotrebom asistivnih tehnologija. Nastojali smo da svaku predstavljenu intervenciju verno prikažemo i podrobno opišemo, kako bi stručnjaci iz prakse bez većih teškoća mogli da ih primenjuju u svakodnevnom radu. Pored toga, čitaocima smo ukazali i na empirijske studije u kojima su vršene verifikacije efektivnosti prikazanih strategija.I na kraju, ostaje nam prijatna dužnost da zahvalimo našim recenzentima koji su svojim iskustvom i stručnošću doprineli ovoj monografiji – prof. dr Aleksandru Ćordiću, redovnom profesoru Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u penziji, prof. dr Vesni Žunić Pavlović, redovnom profesoru Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, kao i prof. dr Viviani Langher, vanrednom profesoru Univerziteta Sapienza u Rimu.