Analiza etioloških faktora oštećenja sluha kod dece

Abstract

Oštećenje sluha predstavlja senzorni deficit koji često ostaje neprimećen dokle god se njegov uticaj ne odrazi na govorno-jezički razvoj deteta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije učestalost oštećenja sluha je 1-3‰. Pored toga, istraživanja pokazuju da tokom ranog detinjstva još 3/1000 dece stekne oštećenje sluha značajnog stepena. Postoji veliki broj faktora koji dovodi do visoke incidencije oštećenja sluha u populaciji dece. Zbog toga, Zajednički komitet za dečji sluh (JCIH) izdvaja listu najčešćih riziko faktora koji mogu dovesti do urođenih ili rano stečenih oštećenja. Lista ima za cilj da obezbedi prevenciju, ranu detekciju, kao i selekciju dece koja su pod povišenim rizikom za nastanak značajnih oštećenja sluha tokom ranog detinjstva. Ipak, poslednjih godina mnogi autori osporavaju datu listu, navodeći da nije potpuno u skladu sa savremenim nalazima istraživača, posebno kada je reč o faktorima koji se dovode u vezu sa postnatalnim oštećenjima sluha. Cilj rada bila je kritička analiza riziko faktora koji se najčešće dovode u vezu sa nastankom trajnih oštećenja sluha značajnog stepena. Takođe, cilj rada bio je i da se ispitaju karakteristike auditivnog funkcionisanja dece sa različitom etiologijom slušnog oštećenja. Sprovedena je kritička analiza više od 30 radova koji su zadovoljili navedene kriterijume. Rezultati analize pokazuju nedoslednost u nalazima i preporukama ovih istraživanja, što predstavlja posledicu nedovoljno velikih uzoraka i neujednačenih kriterijuma procene. Imajući to u vidu, autori najčešće navode sledeće etiološke faktore oštećenja sluha: boravak u jedinicama intenzivne neonatalne nege duži od pet dana, mala telesna masa, nizak APGAR skor, hiperbilirubinemija, mehanička ventilacija, ototoksična terapija, intrauterine infekcije (naročito citomegalo virus), postnatalne infekcije (bakterijski meningitis), kraniofacijalne malformacije, sindromi i pozitivna porodična anamneza. Neophodno je sprovesti obimnija istraživanja kroz postojeće programe detekcije urođenih i rano stečenih oštećenja sluha. Takva istraživanja imala bi za cilj unapređenje trenutne prakse, ali i formiranje smernica za buduće delovanje koje je zasnovano na dokazima.