Razlike u tekstovima devojčica i dečaka mlađeg osnovnoškolskog uzrasta

Abstract

Muškarci i žene na različite načine koriste jezička sredstva istog jezika kada govore i pišu. To je suština teorije o polnolektima koja pokušava da objasni u čemu se ogledaju te razlike, što je podstaklo brojna istraživanja poslednjih godina. Cilj rada je da se ispitaju sintaksička svojstva tekstova učenika mlađeg osnovnoškolskog uzrasta i razlike u njihovoj produkciji između dečaka i devojčica. Učestvovao je 181 učenik od I do IV razreda (96 dečaka i 85 devojčica). Svi su pisali po 3 sastava, tako da je u korpusu bilo 543 teksta. Analiza prikupljenog materijala obuhvatila je kvantitativne (dužina teksta izražena brojem reči, komunikativnih rečenica i klauza; dužina rečenice izražena brojem reči i klauza) i kvalitativne (različiti tipovi rečenica) pokazatelje. Analizirane su razlike među polovima u odnosu na ispitivane varijable. Rezultati su pokazali da postoji statistički značajna razlika u dužini tekstova i u dužini rečenice u odnosu na sve merene parametre - devojčice produkuju duže tekstove i rečenice od dečaka. Kad je reč o strukturi teksta, značajno veći broj složenih rečenica (naporedno, zavisno i višestruko složenih), takođe konstruišu devojčice. Međutim, razlike nisu značajne kad je reč o tipovima zavisnih klauza, mada i njih ima više u tekstovima devojčica. Na osnovu rezultata se može zaključiti da se razlike između tekstova dečaka i devojčica na mlađem osnovnoškolskom uzrastu odnose na kvantitativne pokazatelje, dok u sintaksičkoj zrelosti, tj. složenosti produkovanih tekstova nema značajnih razlika.