Toaletni trening kod dece s razvojnim kašnjenjima

Abstract

Istraživačka literatura koja objašnjava osobenosti toaletnog treninga kod dece s poremećajem iz spektra autizma i intelektualnom ometenošću uglavnom se oslanja na studije slučaja. Istraživanja dokazuju da većina dece u okviru ove populacije može biti obučena za upotrebu toaleta, iako se navodi da je potrebno različito vreme trajanja obuke – od nekoliko meseci do godinu dana i više. Proces postaje lakši i brži, ukoliko dete ima minimalni nivo komunikacionih sposobnosti. Poteškoće mogu da nastanu kod kliničkih slika čija simptomatologija obuhvata probleme vezane za promene rutina, uznemirenost u novim situacijama, ili senzornu osetljivost (zvuk glasnog ispiranja vodom, jake boje zidova i objekata, mirisi vezani za kupatilo i slično). Strategije koje se preporučuju tokom vođenja toaletnog treninga obuhvataju povećan unos tečnosti i hranu bogatu vlaknima, prijatnu atmosferu u kupatilu (muzika, lagano osvetljenje, prijatni mirisi), uvođenje podnožja za stabilizaciju stopala i umetak za toalet, obezbeđivanje malih nagrada za ponašanje u toku toaletnog procesa. Najčešće (čak i kod dece koja u prethodnom periodu nisu imala uspeha na ovom polju kod kuće, ili u vrtiću) se predlažu sledeće instance i uslovi programa toaletnog treninga: a) uklanjanje pelena tokom boravka u vrtiću kod deteta koje ima tri i više godina, b) tačan raspored vremenskih intervala za posete kupatilu, c) maksimalno do tri minuta sedenja na toaletu svakog sata, d) postepeno produžavanje vremenskog intervala za posete kupatilu, po evidentiranom napretku. Toaletni trening će na početku sprovođenja najbolje funkcionisati ako pažnja bude usredsređena na sam čin eliminacije, a ne na prethodnu najavu za potrebom, skidanje pantalona, uzimanje noše, pranje ruku i slično.