Ponašanje gluvih i nagluvih učenika osnovnoškolskog uzrasta

Abstract

Škola ima nezamenjivu ulogu u razvoju i ponašanju dece, jer se u njoj ostvaruje značajan deo socijalnih interakcija između vršnjaka, dece i odraslih (učitelja, nastavnika,pedagoga, psihologa i drugih) koje se bitno razlikuju od interakcija koje dete ostvaruje u okviru uže i šire porodice. Cilj ovog istraživanja je analiza ponašanja gluve i nagluve dece na času, odmoru i u odnosu na autoritet u vaspitno obrazovnom procesu. Uzorak je obuhvatio 25 gluvih i nagluvih ispitanika starosti 8-11 godina, koji pohađaju školu sa domom za učenike oštećenog sluha u Kragujevcu, O.Š. „Bubanj“ u Nišu, O.Š. „Radivoj Popović“ u Zemunu i Školu za oštećenje sluhom- nagluve „Stefan Dečanski“.U istraživanju korišćen je Upitnik za procenu ponašanja dece mlađeg školskog uzrasta (S. Bojanin i Lj. Savanović). U našem istraživanju analizirano je ponašanje učenika na času, odmoru i u odnosu na autoritet. Rezultati istraživanja su pokazali da isti broj učenika 22 (88%) pokazuje skladno ponašanje na času, na odmoru i u odnosu na autoritet. Hiperkinetičko ponašanje zabeleženo je u istom broju učenika 3 (12%) na času, na odmoru i u odnosu na autoritet. Vrpoljenje na času zabeleženo je kod 7 (28%) učenika, 4 (16%) učenika zadirkuju druge učenike, a za 8 (32%) učenika se može reći da imaju „rasutu pažnju“. Na odmoru je 7 učenika (28%) upadljivo aktivno, dok se 2 učenika (8%) ne uključuje samostalno u organizovanu igru. Pohvale od strane nastavnika ne utiču bitno na ponašanje i emocije 4 (16%) učenika, dok opomene nastavnika ne utiču bitno na ponašanje 6 (24%) učenika. Samoinicijativno ustajanje i šetanje po učionici pronađeno je kod 3 (12%) učenika. Tolerantniji odnos, motivacija, ohrabrivanje učenika za komunikaciju od strane nastavnika i socijalne sredine stvaraju povoljne usloveu kojima će učenici imati veću želju i pokazati veći trud za postizanjem uspeha i pozitivnim promenama u ponašanju.