Motivacioni intervju i metodološko oplemenjivanje probacionog tretmana

Abstract

Dubok raskol između brige za (a) zaštitu društva od maloletničkog prestupništva i (b) društvenu zaštitu maloletnih prestupnika, razjeda i parališe tretman maloletnika u oblasti maloletničkog pravosuđa. Pokret deinstitucionalizacije i razuđivanje mera tretmana u zajednici postavili su zahtev da se rehabilitacija i bezbednost konačno pomire. Prelomni faktor u stvaranju uslova da se ostvari podsticanje prosocijalnog razvoja mladih bez kompromitovanja bezbednosti sredine u kojoj se i pomoću koje se tretman realizuje došao je sa uvođenjem delotvornih modela tretmana, i infuzijom metodologije motivacionog intervjua (MI). Umesto da pasivno čekaju da se maloletnici sami opredele za promene stručnjaci preduzimaju niz proaktivnih radnji kojima maloletnicima pomažu da donesu odluku, istraju u tretmanu, kao i da se brže kreću duž progresivne spirale kontinuuma promene od (a) prekontemplacije, (b)kontemplacije, (c)pripreme za akciju, (d) akcije do (e) održavanja ostvarenih promena. Autori razmatraju ključne koncepte kao što su: Motivacioni Intervju (MI), Transteorijski model stadijuma promene i „Evidence Based“ programi, diskutuju klasična i savremena gledišta na pitanja kako i zašto se ljudi menjaju, kroz koje tipične stadijume se promene ostvaruju i, posebno, koje strategije, metode i tehnike mogu pomoći da se proces promene inicira, da se unapredi participacija, održavanje i generalizacija i integracija dobiti u uobičajeni repertoar ponašanja maloletnika. Autori detaljnu analizu osobenosti primene MI kod probacionog tretmana, putem balansiranog prikaza pogodnosti i izazova (otpor, prekršaji režima nadzora, laži, prevare, recidivi itd.) koji mogu ubrzati, usporiti ili kompromitovati napredak u tretmanu. Završna rasprava obuhvata pregled rezultata evaluativih studija primene MI u sistemu maloletničkog pravosuđa u svetu, kao i pregled resursa neophodnih za ovladavanje i primenu MI u svakodnevnoj praksi.