Socijalna kompetentnost gluvih i nagluvih učenika osnovnoškolskog uzrasta

Abstract

Istraživanje o kojem saopštavamo u ovom radu bavi se socijalnom kompetentnošću gluvih i nagluvih učenika. Najčešće ispitivane oblasti socijalnog razvoja dece oštećenog sluha su: opšta socijalna zrelost, socijalna interakcija, odnos sa roditeljima i značaj jezika (oralnog i znakovnog) za socijalni razvoj deteta. Koncept socijalne kompetentnosti odnosi se na adekvatnu upotrebu socijalnih veština, uspešnost u interakciji i ispunjavanju zahteva okruženja, čime daje obuhvatnu sliku delovanja pojedinca u socijalnom polju. Gluva deca koja se procenjuju kao najkompetentnija u socijalnom, kognitivnom i jezičkom razvoju su ona koja aktivno učestvuju od ranog uzrasta u interakciji sa roditeljima, bilo da su oni gluvi ili da čuju (Vaccari & Marschrak, 1997). Takođe, postoje dokazi da uspešnost uspostavljanja odnosa sa vršnjacima ima kao medijator komunikativnu kompetentnost, pri čemu je oralna veština prediktivna za prilagođavanje u inkluzivnom, a veština korišćenja znakovnog jezika u segregiranom kontekstu (Leigh & Stinson, 1991, prema Musselman, Mootulal & MacKay, 1996). Podatke o socijalnoj kompetentnosti dobili smo na osnovu procene ponašanja učenika od strane nastavnika (defektologa) na Školskoj skali socijalnog ponašanja 2 (School Social Behavior Scales, Second Edition, Merrell, 2002). To je bihejvioralna skala procene sačinjena od 64 stavke, podeljene u dve osnovne subskale (merenje socijalne kompetentnosti i antisocijalnog ponašanja). Ispitano je 56 gluvih i nagluvih učenika iz dve škole u Beogradu. Rezultati pokazuju da ispitani učenici imaju zadovoljavajući nivo socijalne kompetentnosti i da retko ispoljavaju antisocijalna ponašanja. Oni potvrđuju pozitivnu korelaciju školskog uspeha sa ispoljavanjem socijalno prihvatljivog ponašanja. Analize pokazuju da bi obrazovanje roditelja i vrsta smeštaja (porodični ili internatski) mogli biti deo objašnjenja za dobijene skorove na skali antisocijalnog ponašanja. Takođe, kod devojčica se češće ispoljava socijalno kompetentno, a ređe antisocijalno ponašanje. Zanimljiv podatak jeste da nastavnici učenicima, koji su savladali znakovni jezik i fluentno ga koriste, istovremeno pripisuju veću učestalost i pozitivnih i negativnih oblika socijalnog ponašanja.