Uticaj autizma i stepena intelektualne ometenosti na veštine samoposluživanja

Abstract

Dijagnostikovanje intelektualne ometenosti bazira se na proceni intelektualnih i Adaptivnih sposobnosti. Izrazita ograničenja u nekim oblastima adaptivnog Funkcionisanja neretko su praćena relativno očuvanim kapacitetima u drugim Oblastima adaptivnog ponašanja. Raznolikost individualnih profila adaptivnih Sposobnosti dodatno se usložnjava pojavom specifičnih obrazaca ponašanja koje Karakteriše autizam. Cilj ovog istraživanja je da utvrdi uticaj stepena Intelektualne ometenosti i komorbidnog autističkog poremećaja na ovladanost Veštinama samoposluživanja. Uzorkom je obuhvaćeno 227 ispitanika sa lakom, 120 Ispitanika sa umerenom i 38 ispitanika sa teškom intelektualnom ometenošću. U Okviru prvog poduzorka bilo je 13, u okviru drugog 32, a u okviru trećeg 12 ispitanika Sa dijagnostikovanim poremećajem autističkog spektra. Dvofaktorskom analizom Varijanse različitih grupa istražen je uticaj stepena intelektualne ometenosti i Autizma na nivo dostignute sposobnosti samoposluživanja, koji je utvrđen primenom Istoimene podskale vajnlend skale adaptivnog ponašanja. Podskala Samoposluživanje ima 15 ajtema, a od informanta se traži da svaki ajtem vrednuje Ocenom nula, jedan ili dva, u zavisnosti od toga da li se određena aktivnosti ne Izvršava, izvršava samo povremeno ili delimično, ili se sa lakoćom realizuje. Uticaj interakcije između težine intelektualnog deficita i dijagnoze autizma bio Je statistički značajan, f(2,379)=5,595, p=0,004. Utvrđen je statistički značajan uticaj Stepena intelektualne ometenosti na sposobnost samoposluživanja, f(2,379)=34,240, P=0,000. Naknadna poređenja tukijevim testom ukazuju na statistički značajne razlike Između sve tri poredbene grupe. Iako statistički značajan (f(2,379)=7,413, p=0,007), Uticaj dijagnoze autizma na sposobnost samoposluživanja veoma je mali, o čemu Svedoči niska vrednost parcijalnog eta kvadrata (0,019). Tumačenje dobijenih Rezultata veoma je složeno zbog interakcije nezavisnih varijabli. Prosečna Postignuća ispitivane dece pokazuju da su na nivou lake i umerene intelektualne Ometenosti veštine samoposluživanja očekivano bolje razvijene kod ispitanika koji Nemaju autizam, ali je na nivou teške intelektualne ometenosti uočen suprotan Profil postignuća. Dalja istraživanja trebalo bi da pokažu da li se radi o Karakterističnom paternu ili artefaktu uslovljenom veličinom poduzorka.