@conference{
author = "Kostić, Jelena and Savković, Zorica",
year = "2016",
abstract = "Iako je Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju priznat i ima akre-
ditaciju, smer tiflologija priznat kao zdravstvena struka, država tj.komora i
dalje priznaje samo preglede lekara oftalmologa. Zašto?
Iako studije na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju imaju doz-
volu za rad i veliki broj (hiljade) školovanih diplomiranih defektologa ti-
flologa, njihovo zanimanje još nije zakonski regulisano. Nemaju pravo da rade
svoj posao za koji su se školovali. Postavlja se pitanje zašto se ovaj kadar ško-
luje i ko osporava njihovo pravo stečeno diplomom Univerziteta u Beogradu.
Postavlja se pitanje koliko školovanje ovog kadra košta državu a i samog poje-
dinca da bi im se uskratilo pravo rada.
Metod istraživanja je uporedni metod i deskripcija.
Stečenom diplomom dipl.defektolog tiflolog se bavi korekcijama vida, od
određivanja dioptrije, primene potrebnih naočara, kontaktnih sočiva do pre-
poznavanja bolesti koje traže usluge oftalmologa. Zakonski bi dipl. defekto-
log trebalo da rastereti rad oftalmologa koji bi imali više vremena da se
bave primarnim poslom, patologijom oka.
Dobar deo defektologa koji su se školovali na spomenutom fakultetu ušao je
na tržište rada, no iako obavljaju preglede u opsegu svoje stručnosti, nemaju
pravo potpisa i ne mogu propisivati pomagala (naočare). Zbog toga su u brojnim
optikama pregledi vida besplatni. Školovanje defektologa mnogo je kraće i
stoga jeftinije od školovanja lekara oftalmologa, pa njihove usluge imaju znat-
no nižu cenu. Godinama se borimo za status defektologa, nakon što smo videli
pozitivna iskustva drugih zemalja, no nailazimo na velike barijere koje nam u
najvećoj meri postavljaju upravo lobiji oftalmologa, koji se ponašaju kao mo-
nopolisti i defektologe vide kao nepoželjnu konkurenciju. Ima li potrebe za
tim? Gde je uloga države i Univerziteta u tome?
Dakle, nije sasvim jasno šta su po zanimanju oni koji završe ovaj fakultet, i
nije jasna njihova pozicija na tržištu rada, za sada je jedino jasno da oni nisu
priznati u sistemu zdravstva. Očito je problem u tome što nas lekari doživlja-
vaju kao konkurenciju, a možemo zapravo reći da smo im partneri. Navešćemo
samo jedan primer u Americi, pacijenti ne mogu ni doći do oftalmologa dok
nisu prošli pregled optometriste koji je u komparaciji završenih studenata
Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Oftalmolozi leče bolesne
oči, a dioptrija nije bolest. Optičari su pak zaduženi da na osnovu dioptrije
184
naprave najbolje moguće naočare. Svako ima jasna zaduženja, tako da to nisu kon-
kurentska zanimanja.
Definisaćemo, defektolozi nisu lekari, ne lečimo i ne želimo da lečimo, a
korektivne anomalije vidnog sistema nisu bolesti nego anomalije, ne leče se,
nego koriguju medicinskim pomagalima koji nisu u popisu lekova Evropske far-
makopeje koja je samo za lekare. Zašto im se onda uskraćuje pravo rada? Pitanje
na koje moraju odgovoriti nadležni Ministarstva zdravlja i Univerziteta u
Beogradu.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju/ University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Zbornik rezimea – Međunarodna stručno naučna konferencija„Dani defektologa Srbije”, Beograd, 11-14. Februar 2016",
title = "Pravo rada defektologa tiflologa u privatnoj, državnoj praksi i kontraverze",
pages = "184-183",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4235"
}
