TY  - CONF
AU  - Odović, Gordana
AU  - Zrnić, Lana
PY  - 2023
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5342
AB  - Uvod: Osobe sa motoričkim poremećajima suočavaju se sa teškoćama
u obavljanju aktivnosti svakodnevnog života, profesionalnih aktivnosti, aktivnosti
slobodnog vremena i socijalnoj participaciji. Sve to značajno narušava
kvalitet njihovog života. Uređaji asistivne tehnologije olakšavaju i omogućavaju
funkcionisanje osoba sa motoričkim poremećajima s ciljem da se unapredi
njihova samostalnost u obavljanju aktivnosti, socijalna participacija i kvalitet
života.
Cilj: Cilj ovog rada odnosio se na pregled dosadašnjih istraživanja o povezanosti
upotrebe asistivne tehnologije i kvaliteta života osoba sa motoričkim
poremećajima.
Metode: Formulisana su sledeća istraživačka pitanja: koje su vrste asistivnih
tehnologija primenjivane u studijama o kvalitetu života osoba sa motoričkim
poremećajima, da li korišćenje uređaja asistivne tehnologije ima uticaj na poboljšanje
kvalitet života i koje su dodatne koristi upotrebe asistivnih tehnologija
za osobe sa motoričkim poremećajima. Identifikacija odgovarajućih radova
izvršena je pretraživanjem elektronskih baza podataka PubMed, MEDLINE,
ERIC i JSTOR, a odnosila se na period od 1. januara 2012. do 31. decembra
2022. godine. Definisani su kriterijumi za uključivanje i isključivanje radova za
razmatranje.
Rezultati: Identifikovano je ukupno 478 radova, a sve postavljene kriterijume
ispunilo je 14 radova. Većina studija objavljena je u periodu od 2019. do
2020. godine, a ispitivana je povezanost pomagala za kretanje, robota, virtuelne
realnosti, alternativnog input sredstva i sistema za kontrolu okruženja sa
kvalitetom života osoba sa motoričkim poremećajima. Iako su studije imale
izvesna metodološka ograničenja, postoje dokazi da asistivne tehnologije poboljšavaju kvalitet života bez obzira na vrstu motoričkog poremećaja, a
posebno u domenima fizičkog i psihičkog zdravlja, kao i funkcionisanja u okruženju.
Pojedine studije ukazale su na dodatnu korist upotrebe asistivnih tehnologija
u rehabilitacione svrhe, kao i u poboljšanju u pokretljivosti, obavljanju
aktivnosti, prilagodljivosti, samopouzdanju i samostalnosti.
Zaključak: Dokazi iz odabranih studija ukazuju da asistivne tehnologije unapređuju
kvalitet života, a prisutne su i dodatne koristi za osobe sa motoričkim
poremećajima. U tom smislu ima više podataka o upotrebi pomagala za kretanje,
a manje o novijim, sofisticiranim asistivnim tehnologijama, pa bi buduća
istraživanja trebalo usmeriti u tom pravcu.
AB  - Introduction: Persons with motor disorders face difficulties performing activities of
daily living, professional activities, leisure activities, and social participation. All of this
significantly impairs their quality of life. Devices of assistive technologies facilitate and
enable people with motor disorders to improve their independence in performing activities,
social participation, and quality of life.
Aim: This article aimed to review previous research on the connection between the use
of assistive technologies and the quality of life of people with motor disorders.
Methods: The following research questions were formulated: what types of assistive
technologies were applied in studies on the quality of life of persons with motor disorders,
whether the use of assistive technology devices has an impact on improving the quality
of life, and what are the additional benefits of using assistive technologies for persons
with motor disorders. The identification of relevant articles was performed by searching the
electronic databases PubMed, MEDLINE, ERIC, and JSTOR, and related to the period from
January 1, 2012, to December 31, 2022. Inclusion and exclusion criteria were defined.
Results: A total of 478 papers were identified, and 14 articles met all the set criteria.
Most of the studies were published from 2019 to 2020, and the connection of mobility aids,
robots, virtual reality, alternative input devices, and environmental control systems with
the quality of life of people with motor disorders was examined. Although the studies had
certain methodological limitations, there is evidence that assistive technologies improve the
quality of life regardless of the type of motor disorder, especially in the domains of physical
and psychological health and functioning in the environment. Certain studies have
indicated the additional benefit of using assistive technologies for rehabilitation purposes, as
well as in improving mobility, the activities performance, adaptability, self-confidence, and
independence.
Conclusion: Evidence from selected studies indicates that assistive technologies
improve the quality of life, and there are additional benefits for people with motor disorders.
In this sense, there is more data on the mobility aids use, and less on new, sophisticated
assistive technologies, so future research should be directed in that sense.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju/ University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
C3  - Zbornik radova - 12. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 27–28. oktobar 2023. Godine
T1  - Povezanost upotrebe asistivnih tehnologija i kvaliteta Života osoba sa motoričkim poremećajima: pregled Novijih istraživanja
T1  - The relationship of the assistive technologies use and the Quality of life of persons with motor disorders: A review of recent research
EP  - 321
SP  - 313
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5342
ER  - 

@conference{
author = "Odović, Gordana and Zrnić, Lana",
year = "2023",
abstract = "Uvod: Osobe sa motoričkim poremećajima suočavaju se sa teškoćama
u obavljanju aktivnosti svakodnevnog života, profesionalnih aktivnosti, aktivnosti
slobodnog vremena i socijalnoj participaciji. Sve to značajno narušava
kvalitet njihovog života. Uređaji asistivne tehnologije olakšavaju i omogućavaju
funkcionisanje osoba sa motoričkim poremećajima s ciljem da se unapredi
njihova samostalnost u obavljanju aktivnosti, socijalna participacija i kvalitet
života.
Cilj: Cilj ovog rada odnosio se na pregled dosadašnjih istraživanja o povezanosti
upotrebe asistivne tehnologije i kvaliteta života osoba sa motoričkim
poremećajima.
Metode: Formulisana su sledeća istraživačka pitanja: koje su vrste asistivnih
tehnologija primenjivane u studijama o kvalitetu života osoba sa motoričkim
poremećajima, da li korišćenje uređaja asistivne tehnologije ima uticaj na poboljšanje
kvalitet života i koje su dodatne koristi upotrebe asistivnih tehnologija
za osobe sa motoričkim poremećajima. Identifikacija odgovarajućih radova
izvršena je pretraživanjem elektronskih baza podataka PubMed, MEDLINE,
ERIC i JSTOR, a odnosila se na period od 1. januara 2012. do 31. decembra
2022. godine. Definisani su kriterijumi za uključivanje i isključivanje radova za
razmatranje.
Rezultati: Identifikovano je ukupno 478 radova, a sve postavljene kriterijume
ispunilo je 14 radova. Većina studija objavljena je u periodu od 2019. do
2020. godine, a ispitivana je povezanost pomagala za kretanje, robota, virtuelne
realnosti, alternativnog input sredstva i sistema za kontrolu okruženja sa
kvalitetom života osoba sa motoričkim poremećajima. Iako su studije imale
izvesna metodološka ograničenja, postoje dokazi da asistivne tehnologije poboljšavaju kvalitet života bez obzira na vrstu motoričkog poremećaja, a
posebno u domenima fizičkog i psihičkog zdravlja, kao i funkcionisanja u okruženju.
Pojedine studije ukazale su na dodatnu korist upotrebe asistivnih tehnologija
u rehabilitacione svrhe, kao i u poboljšanju u pokretljivosti, obavljanju
aktivnosti, prilagodljivosti, samopouzdanju i samostalnosti.
Zaključak: Dokazi iz odabranih studija ukazuju da asistivne tehnologije unapređuju
kvalitet života, a prisutne su i dodatne koristi za osobe sa motoričkim
poremećajima. U tom smislu ima više podataka o upotrebi pomagala za kretanje,
a manje o novijim, sofisticiranim asistivnim tehnologijama, pa bi buduća
istraživanja trebalo usmeriti u tom pravcu., Introduction: Persons with motor disorders face difficulties performing activities of
daily living, professional activities, leisure activities, and social participation. All of this
significantly impairs their quality of life. Devices of assistive technologies facilitate and
enable people with motor disorders to improve their independence in performing activities,
social participation, and quality of life.
Aim: This article aimed to review previous research on the connection between the use
of assistive technologies and the quality of life of people with motor disorders.
Methods: The following research questions were formulated: what types of assistive
technologies were applied in studies on the quality of life of persons with motor disorders,
whether the use of assistive technology devices has an impact on improving the quality
of life, and what are the additional benefits of using assistive technologies for persons
with motor disorders. The identification of relevant articles was performed by searching the
electronic databases PubMed, MEDLINE, ERIC, and JSTOR, and related to the period from
January 1, 2012, to December 31, 2022. Inclusion and exclusion criteria were defined.
Results: A total of 478 papers were identified, and 14 articles met all the set criteria.
Most of the studies were published from 2019 to 2020, and the connection of mobility aids,
robots, virtual reality, alternative input devices, and environmental control systems with
the quality of life of people with motor disorders was examined. Although the studies had
certain methodological limitations, there is evidence that assistive technologies improve the
quality of life regardless of the type of motor disorder, especially in the domains of physical
and psychological health and functioning in the environment. Certain studies have
indicated the additional benefit of using assistive technologies for rehabilitation purposes, as
well as in improving mobility, the activities performance, adaptability, self-confidence, and
independence.
Conclusion: Evidence from selected studies indicates that assistive technologies
improve the quality of life, and there are additional benefits for people with motor disorders.
In this sense, there is more data on the mobility aids use, and less on new, sophisticated
assistive technologies, so future research should be directed in that sense.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju/ University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation",
journal = "Zbornik radova - 12. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 27–28. oktobar 2023. Godine",
title = "Povezanost upotrebe asistivnih tehnologija i kvaliteta Života osoba sa motoričkim poremećajima: pregled Novijih istraživanja, The relationship of the assistive technologies use and the Quality of life of persons with motor disorders: A review of recent research",
pages = "321-313",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5342"
}

Odović, G.,& Zrnić, L.. (2023). Povezanost upotrebe asistivnih tehnologija i kvaliteta Života osoba sa motoričkim poremećajima: pregled Novijih istraživanja. in Zbornik radova - 12. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 27–28. oktobar 2023. Godine
Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju/ University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 313-321.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5342

Odović G, Zrnić L. Povezanost upotrebe asistivnih tehnologija i kvaliteta Života osoba sa motoričkim poremećajima: pregled Novijih istraživanja. in Zbornik radova - 12. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 27–28. oktobar 2023. Godine. 2023;:313-321.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5342 .

Odović, Gordana, Zrnić, Lana, "Povezanost upotrebe asistivnih tehnologija i kvaliteta Života osoba sa motoričkim poremećajima: pregled Novijih istraživanja" in Zbornik radova - 12. Međunarodni naučni skup Specijalna edukacija i rehabilitacija danas Beograd, 27–28. oktobar 2023. Godine (2023):313-321,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_5342 .

TY  - THES
AU  - Zrnić, Lana
PY  - 2021
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4805
AB  - Породица представља сигурну базу за раст и развој детета, у њој дете слободно истражује, јача своје капацитете и своје снаге. Како родитељи, старатељи највише времена проводе са својом децом, управо ће они, у природној ситуацији да примете када се јави развојно кашњење. Родитељи у породичном окружењу кроз активности свакодневног живота примећују одређена одступања или једноставно исказују дозу забринутости у некој области развојних домена. Циљ истраживања јесте анализа ставова родитеља и анализа сарадње родитеља и институција у сврху раног откривања сметњи и кашњења у развоју. У истраживању је учествовало 74 родитеља деце са развојним кашњењима/сметњама у развоју, узраста од 0 до 6 година. Коришћен је адаптиран Упитник за родитеље коришћен за потребе ситуационе анализе услуга ране интервенције у Србији -  аутора Холи Хикс Смол и Снежане Илић. У току истраживања највише деце је било узраста од 5 до 6 година. Развојне области у којима су деца највише имала тешкоће јесу из области комуникације. Истраживање је показало да су у 65% случајева родитељи први приметили сметње и кашњења у развоју. У 34% случајева сметње су откривене пре 12 месеци старости детета, а према мишљењу родитеља постоји недовољна информисаност о доступним услугама ране интервенције. Неопходна је боља информисаност јавности, едукација стручњака у примени нових научно заснованих метода и већи степен доступности услуга ране интервенције родитељима деце са сметњама. Системски је неопходно, и укључивање већег броја стручњака који су едуковани за рад са децом са сметњама и кашњењима у развоју, како би управо они вршили информисање и обучавање родитеља за примену сврсисходних стратегија и тактика у свакодневном животу са децом.
T1  - Iskustva roditelja dece sa smetnjama u razvoju u procesu rane podrške dečjem razvoju
EP  - 79
SP  - 4
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4805
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Zrnić, Lana",
year = "2021",
abstract = "Породица представља сигурну базу за раст и развој детета, у њој дете слободно истражује, јача своје капацитете и своје снаге. Како родитељи, старатељи највише времена проводе са својом децом, управо ће они, у природној ситуацији да примете када се јави развојно кашњење. Родитељи у породичном окружењу кроз активности свакодневног живота примећују одређена одступања или једноставно исказују дозу забринутости у некој области развојних домена. Циљ истраживања јесте анализа ставова родитеља и анализа сарадње родитеља и институција у сврху раног откривања сметњи и кашњења у развоју. У истраживању је учествовало 74 родитеља деце са развојним кашњењима/сметњама у развоју, узраста од 0 до 6 година. Коришћен је адаптиран Упитник за родитеље коришћен за потребе ситуационе анализе услуга ране интервенције у Србији -  аутора Холи Хикс Смол и Снежане Илић. У току истраживања највише деце је било узраста од 5 до 6 година. Развојне области у којима су деца највише имала тешкоће јесу из области комуникације. Истраживање је показало да су у 65% случајева родитељи први приметили сметње и кашњења у развоју. У 34% случајева сметње су откривене пре 12 месеци старости детета, а према мишљењу родитеља постоји недовољна информисаност о доступним услугама ране интервенције. Неопходна је боља информисаност јавности, едукација стручњака у примени нових научно заснованих метода и већи степен доступности услуга ране интервенције родитељима деце са сметњама. Системски је неопходно, и укључивање већег броја стручњака који су едуковани за рад са децом са сметњама и кашњењима у развоју, како би управо они вршили информисање и обучавање родитеља за примену сврсисходних стратегија и тактика у свакодневном животу са децом.",
title = "Iskustva roditelja dece sa smetnjama u razvoju u procesu rane podrške dečjem razvoju",
pages = "79-4",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4805"
}

Zrnić, L.. (2021). Iskustva roditelja dece sa smetnjama u razvoju u procesu rane podrške dečjem razvoju. , 4-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4805

Zrnić L. Iskustva roditelja dece sa smetnjama u razvoju u procesu rane podrške dečjem razvoju. 2021;:4-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4805 .

Zrnić, Lana, "Iskustva roditelja dece sa smetnjama u razvoju u procesu rane podrške dečjem razvoju" (2021):4-79,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4805 .