Карактеристике аугментативне и алтернативне Комуникације и стратегије за њено унапређење

Abstract

Комуникација је динамичан процес који подразумева реципрочну размену вербал- них и невербалних порука између учесника. Употреба аугментативне и алтерна- тивне комуникације може и негативно да се одрази на квалитет и квантитет комуникације, јер природа комуникационих система понекад представља пре- преку у остваривању ефикасне социјалне интеракције. Квалитет интеракције зависи и од стратегија које користе комуникациони партнери, као и од њихове комуникационе компетентности. Циљ овог рада је усмерен на анализу и пре- глед емпиријских података који указују на карактеристике комуникационе интеракције између корисника аугментативне и алтернативне комуникације и њихових комуникационих партнера, као и на стратегије за њено унапређивање. Резултати истраживања показују да примена аугментативне и алтернативне комуникације може да утиче на динамичност и реципрочност у комуникацији. Комуникациони партнери углавном доминирају током интеракције, док корисни- ци ретко започињу разговор и заузимају улогу саговорника. Поред тога, спорија брзина комуникације, отежано и неефикасно привлачење пажње саговорни- ка, изражавање потреба и давање једноставних одговора као јединих начина комуникације, као и потешкоће приликом иницирања и промене тема разговора представљају препреке за ефикасну комуникацију. Како би се остварила успешна интеракција кроз комуникацију, неопходно је да корисници и комуникациони пар- тнери разумеју једни друге и да буду свесни стратегија које би могле да унапре- де њихову комуникацију. Дакле, постоји потреба да се комуникациони партнери едукују о карактеристикама аугментативне и алтернативне комуникације, као и да се промовише активна улога корисника током интеракције.

Theory of mind refers to the ability to attribute mental states to oneself and others in order to manage and predict behavior, which underlies social interactions. The aim of this paper was to illustrate the similarities and differences in theory of mind in hearing-impaired children and children with autism spectrum disorders. This was done with the intention of developing a program that, taking into account the mentioned characteristics, would contribute to the improvement of everyday social interactions through the implementation of interventions to overcome difficulties and promote the development of theory of mind in both populations of children, based on the principles of inclusive practices. By reviewing the literature and analyzing the results of existing research on the development of theory of mind in hearing-impaired children and children with autism spectrum disorders, insights were gained into a range of specific features indicating altered and delayed development of theory of mind in both populations. The results indicate the effectiveness of programs designed to promote theory of mind in both groups of children. However, similar programs haven’t been established in Serbia. In conclusion, despite the developmental specificities of theory of mind, it exists and maintains a developmental trend. For this reason, further investigation is necessary to explore the possibility of creating similar programs in our region aimed at the population of hearingimpaired and autism spectrum disorder children to promote social interactions through the foundation of theory of mind.