Efikasnost muzikoterapije kod osoba sa autizmom

Abstract

Музика се од давнина користи као терапеутско средство, иако је концепт музикотерапије као научне дисциплине коју познајемо данас дефинисан тек средином прошлог века. Од почетка овог века музикотерапија све се чешће примењује у третману деце са поремећајем из спектра аутизма (ПСА). Многи аутори утврдили су позитивне ефекте музикотерапије на различите домене развоја деце са ПСА, а највећа предност примене овог вида терапије у третману деце са ПСА огледа се у томе што не захтева вербалну комуникацију и може да се усмери на подстицање широког распона емоција. Иако су се многи истраживачи у последњих пар деценија посветили испитивању утицаја музикотерапије на децу са ПСА, сваким новим истраживањем сазнајемо више о утицају овог вида терапије на развој различитих способности деце са ПСА, али и о ефикасности одређених стратегија и метода које се примењују, као и могућности комбиновања музикотерапије са принципима других научно заснованих интервенција за децу са ПСА. Циљ овог рада је да се анализирају и прикажу резултати новијих истраживања ефеката музикотерапије на различите домене развоја и живота особа са ПСА. Анализирано је 12 истраживачких радова објављених у последњих пет година која су се бавила испитивањем ефикасности различитих метода и техника музикотерапије у раду са децом и адолесцентима са ПСА. Резултати упућују на то да музикотерапија има позитивне ефекте на различите домене развоја деце и адолесцената са ПСА: организацију неуралне активности, различите домене пажње, заједничку пажњу, саморегулацију, самоконтролу, социјално ангажовање, социо-комуникационе способности, стереотипне и ригидне обрасце понашања и социјалне односе генерално. Упркос извесним методолошким недостацима истраживања, ови резултати потврђују ефикасност примене музикотерапије у популацији са ПСА и упућују на ефикасне стратегије примене овог вида терапије код деце и адолесцената са ПСА.

Music has been used as a therapeutic tool since ancient times, but the concept of music therapy as a scientific discipline that we know today was only defined in the middle of the last century. Since the beginning of this century, music therapy has been increasingly used in the treatment of children with autism spectrum disorder (ASD). Many authors have determined the positive effects of music therapy on various domains of development of children with ASD, and the greatest advantage of applying this type of therapy in the treatment of children with ASD is that it does not require verbal communication and can be aimed at stimulating a wide range of emotions. Although in the last couple of decades many researchers have devoted themselves to examining the impact of music therapy on people with ASD, with each new study we learn more about the impact of this type of therapy on the development of various abilities of children with ASD, but also about the effectiveness of certain strategies and methods that are applied, as well as the possibilities of combining music therapy with the principles of other science-based interventions for children with ASD. The aim of this paper is to analyze and present the results of recent research on the effects of music therapy on various domains of development and life of people with ASD. We analyzed 12 research papers published in the last five years that examined the effectiveness of different methods and techniques of music therapy in working with children and adolescents with ASD. The results indicate that music therapy has positive effects on different domains of development of children and adolescents with ASD: organization of neural activity, different domains of attention, joint attention, self-regulation, self-control, social engagement, socio-communicative abilities, stereotyped and rigid patterns of behavior and social relationships in general. Despite certain methodological shortcomings of the research, these results confirm the effectiveness of the use of music therapy in the population with ASD and point to effective strategies for the usage of this type of therapy in children and adolescents with ASD.