Uporedni prikaz izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnim učiniocima krivičnih dela u Republici Srbiji i Kraljevini Norveškoj

Abstract

Малолетничка делинквенција је сложен проблем сваког друштва, и њему је приступано на различите начине током историје. Као такав феномен, делинквенција подразумева различите врсте деталности малолетника које носе са собом одређену тежину и последице. Криминалитет, а посебно малолетничка делинквенција је друштвена појава која води до пораста несигурности и смањења безбедности у држави и захтева активно деловање државних органа али и буди осећај неповерења, забринутости и страха код грађана. Главни циљ инвестиција развијених држава у сузбијање и превенцију малолетничке делинквенције је побољшање степена друштвене ангажованости и осећаја припадности и једнакости међу његовим члановима. Кривична дела које изврше малолетници, углавном не проузрокују тешке последице, али имају јак утицај на друштво. Под малолетничком делинквенцијом подразумевају се сва понашања малолетних лица која су инкриминисана законом као кривична дела. Криминалитет малолетника има низ заједничких карактеристика са криминалитетом пунолетних лица, али има и своје специфичности које проистичу из социолошких, био- психолошких и правних карктеристика малолетника. Кривичне санкције према малолетним учиниоцима кривичних дела су прилагођене у погледу генералне, али и специјалне превенције. Није за занемарити чињеницу да су ове санкције базиране на принудном, тј. ретрибутивном карактеру и да њихова употреба не зависи од пристанка малолетника, што није случај са васпитним налозима. У норвешком законодавству, традиционално је присутан блажи вид кажњавања малолетних учинилаца кривичних дела. Међутим, оштра разлика се прави између кажњавања малолетних и пунолетних лица, чак и онда када је пунолетно лице тек навршило 18 година. До пунолетства, норвешко законодавство настоји да кроз различите третмане пружи неку врсту лакшег кажњавања у односу на малолетне учиниоце кривичних дела. Предмет овог рада односи се на упоредни приказ извршења кривичних санкција према малолетним учиниоцима кривичних дела у Републици Србији и Краљевини Норвешкој. Задаци истраживања обухватају приказ модалитетата извршења кривичних санкција према малолетним учиниоцима кривичних дела у Србији са поређењима и приказима из Норвешке, те утврђивање да ли се извршењем ових санкција постижу ефекти специјалне и генералне превенције у односу на малолетне учиниоце кривичних дела.

Juvenile delinquency is a complex problem of every society, and it has been approached in different ways throughout history. As such a phenomenon, delinquency implies different types of details of minors that carry with them a certain weight and consequences. Crime, especially juvenile delinquency, is a social phenomenon that leads to an increase in insecurity and a decrease in security in the state, and requires the active action of state authorities, but also arouses a sense of mistrust, concern and fear among citizens. The main goal of the investments of developed countries in the suppression and prevention of juvenile delinquency is to improve the level of social involvement and the sense of belonging and equality among its members. Criminal acts committed by minors generally do not cause serious consequences, but they have a strong impact on society. Juvenile delinquency means all behaviors of minors that are incriminated by law as criminal acts. The criminality of minors has a number of common characteristics with the criminality of adults, but it also has its own specificities arising from the sociological, biological, psychological and legal characteristics of minors. Criminal sanctions against minor perpetrators of criminal offenses have been adjusted in terms of general and special prevention. The fact that these sanctions are based on coercion, ie. retributive character and that their use does not depend on the consent of minors, which is not the case with educational orders. In Norwegian legislation, there is traditionally a milder form of punishment for juvenile offenders. However, a sharp distinction is made between the punishment of minors and adults, even when the adult has just turned eighteen. Until the age of majority, the Norwegian legislation tries to provide a kind of lighter punishment in relation to juvenile offenders through different treatments. The subject of this paper refers to the comparative presentation of the execution of criminal sanctions against minor perpetrators of criminal offenses in the Republic of Serbia and the Kingdom of Norway. The tasks of the research include the presentation of the modalities of the execution of criminal sanctions against minor perpetrators of criminal offenses in Serbia with comparisons and presentations from Norway, and determining whether the execution of these sanctions achieves the effects of special and general prevention in relation to minor perpetrators of criminal offenses.