Perceptivna procena glasa kod dece sa dislalijom

Abstract

Увод: Глас представља звук којим се оглашавају сва жива бића и који је произведен специјалним органима фонације. Глас поседује одређене физичке и музичке квалитете. Глас је најзначајнији у оквиру места звукова који нас окружују. Људски глас је јединствен и сопственом флексибилношћу људима омогућава да искажу мисли, емоције и страхове. Дислалија представља артикулациони поремећај (фонетски поремећај) који се односи на поремећај продукције физичких карактеристика одређених гласова. Артикулација представља процес у ком се гласови, слогови и речи стварају када артикулациони органи мењају ток ваздушне струје. Код деце се дислалија карактерише неправилном продукцијом гласова, слогова и речи. Циљ: Циљ истраживања је да се утврди да ли процена гласа деце са дислалијом даје статистички значајне разлике. Испитивање се спроводило кроз 6 аспеката процене гласа у односу на пол, узраст, вртић, породични статус и брачни статус родитеља. Метод: У истраживању је учествовало 54 испитаника са поремећајем артикулације. Испитаницу су у даљем процењивању посебних аспеката дељени у складу са варијаблама пола, узраста, вртића, породичног статуса или брачног статуса родитеља. Процена је вршена брзим скринингом гласа, који процењује следеће аспекте: дисање, фонацију, резонантност и невербални распон гласа. Сваки аспект има одговарајуће квалитативне вредности за које се испитивач приликом процене опредељује. Резултати: Резултатима је утврђено да ли постоје значајне статистичке разлике приликом процене гласа деце са дислалијом. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати нашег истраживања су показали да постоје значајна статистичка одступања приликом процене гласа деце са дислалијом. Закључак: Испитивање је показало значајна статистичка одступања приликом процене гласа деце са дислалијом, као што је и испитивање појединих аспеката процене гласа које у односу на одговарајућу варијаблу показало значајне статистичке разлике. Ипак би требало проширити узорак, како би се резултати могли генерализовати на ширу популацију.

Introduction: Voice is the sound that all living beings make and that is produced by special phonation organs. The voice has certain physical and musical qualities. The voice is the most important within the place of sounds that surround us. The human voice is unique and its own flexibility allows people to express their thoughts, emotions and fears. Dyslalia is an articulation disorder (phonetic disorder) that refers to a disorder in the production of the physical characteristics of certain voices. Articulation is the process by which sounds, syllables, and words are produced when the articulatory organs change the flow of air. In children, dyslalia is characterized by irregular production of sounds, syllables and words. Objective: The aim of the study was to determine whether the voice assessment of children with dyslalia yield statistically significant differences. The survey was conducted through 6 aspects of voice assessment in relation to gender, age, kindergarten, family status and marital status of parents. Method: The study involved 54 subjects with articulation disorders. Respondents were further assessed for specific aspects according to gender, age, kindergarten, family status, or parental marital status variables. The assessment was performed by rapid voice screening, which assesses the following aspects: respiration, phonation, resonance, and nonverbal range of voice. Each aspect has appropriate qualitative values that the examiner decides on during the assessment. Results: The results determined whether there were significant statistical differences in the assessment of the voice of children with dyslalia. Based on the presented results and the application of appropriate statistical methods, the set hypotheses were either accepted or rejected. The results of our study showed that there are significant statistical discrepancies in the assessment of the voice of children with dyslalia. Conclusion: The examination showed significant statistical deviations in the assessment of the voice of children with dyslaia, as well as the examination of certain aspects of the assessment of voice, which in relation to the corresponding variable showed significant statistical differences. However, the sample should be expanded so that the results can be generalized to a wider population.