Samoodređenje kao domen kvaliteta života osoba sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Особе са интелектуалном ометеношћу неретко су кроз историју биле омаловажаванеи изоловане од остатка друштва. Социјална сегрегација, уз нижи ниво интелектуалног функционисања ових особа довео је до става већинске популације да особе са интелектуалном ометеношћу не знају шта желе, да не могу да врше изборе и доносе одлуке. Покрет Нормализације уноси новине, истиче важност инклузије и унапређивања вештина самоодређења и самозаступања особа са интелектуалном ометеношћу (ИО). Самоодређење преставља скуп вештина које омогућавају особи да врши изборе, доноси одлуке у складу са својим жељама и преференцијама. Аутономија, вршења избора и доношења одлука компоненте су самоодређења које утичу на квалитет живота особе са ИО. Субјективни квалитет живота одраз је задовољства особе оствареношћу постављењих личних циљева. На квалитет живота поред личних фактора утичу и чиниоци средине. Циљ рада је приказ релевантних истраживања на тему самоодређења као домена квалитета живота особа са ИО. Прегледом литературе дошли смо до неколико закључака. Индикатори квалитета живота слични су за особе са ИО и за особе типичне популације (ТП). Лична аутономија и прилике за вршење избора и доношење одлука компоненте су самоодређења које доприносе бољем квалитету живота. Особе са лаком ИО имају више прилика да бирају где и са ким ће да живе, као и активности у којима ће да учествују у односу на особе са тежим облицима интелектуалне ометености. Особе са ИО које станују уз подршку чешће обављају посао за који добијају накнаду у односу на испитанике који станују изоловано у односу на друштвену заједницу. Стручњаци оцењују да су особе са ИО самоодређеније, у поређењу са начином на који их перципирају њихови родитељи или начином на који особе са ИО перципирају сопствени ниво самоодређења.

People with intellectual disabilities have often been belittled and isolated from the rest of society throughout history. Social segregation, along with the lower level of intellectual functioning of these persons, has led to the attitude of the majority population that people with intellectual disabilities do not know what they want, that they cannot make choices and make decisions. The Normalization Movement introduces innovations, emphasizes the importance of inclusion and improvement of self-determination and self-advocacy skills of persons with intellectual disabilities (ID). Self-determination represents a set of skills that enables a person to make choices, make decisions in accordance with their wishes and preferences. Autonomy, making choices and making decisions are components of self-determination that affect the quality of life of a person with ID. The subjective quality of life is a reflection of a person's satisfaction with the achievement of set personal goals. In addition to personal factors, the quality of life is also influenced by environmental factors. The aim of this paper is to present relevant research on the topic of self - determination as a domain of quality of life of persons with ID. A review of the literature led us to several conclusions. Quality of life indicators are similar for both people with ID and people with a typical population (TPop.). Personal autonomy and opportunities to make choices and make decisions are components of self-determination that contribute to a better quality of life. People with easy ID have more opportunities to choose where and with whom they will live, as well as activities in which they will participate in relation to people with a severe forms of intellectual disability. People with ID who live with support are more likely to do a job for which they receive compensation compared to respondents who live in isolation from the community. Experts assess that people with ID are more self-determined, compared to the way their parents perceive them or the way people with ID perceive their own level of self-determination.