Školovanje na daljinu dece s poremećajem iz spektra autizma – prednosti i nedostaci

Abstract

Учење на даљину представља концепт који постоји од раније, али у другачијем облику него што га данас познајемо. Оно се годинама уназад примењује у земљама у којима је због географског положаја то најисплативији облик организације наставе, а у целом свету је свој успон доживело појавом пандемије коронавируса SARS-CoV-2. Циљ овог рада је био да се кроз преглед доступне литературе стекне увид у процес учења/наставе на даљину за децу с поремећајем из спектра аутизма, као и у ставове родитеља, наставника и деце у вези са начином организације наставе на даљину током пандемије коронавируса SARS-CoV-2. Свеопште посматрајући, ставови родитеља су били негативни, јер су они осећали претерани умор и стрес услед немогућности да деци с поремећајем из спектра аутизма објасне градиво на начин на који то чине наставници, док је ученицима с поремећајем из спектра аутизма одговарало учење на даљину, јер нису морали да брину о свом понашању у социјалном окружењу ван куће. Наставници пријављују висок ниво замора, јер су додатно морали да прилагоде материјал деци с поремећајем из спектра аутизма и припреме инструкције за родитеље. Препоруке за наставу на даљину за децу с поремећајем из спектра аутизма односе се на то да деци треба приступити индивидуализовано, прилагодити наставу и наставна средства у складу са њиховим преференцијама, жељама и могућностима, подржати њихово разумевање и понашање, обезбедити прилике за експресивну комуникацију, омогућити дигиталну социјализацију, креирати дневни распоред и рутине, дати савете родитељима за учење на даљину и обезбедити додатне ресурсе. Овај преглед истраживања, као и истраживања која ће се у будућности спорводити, треба да буду чврст ослонац за промену праксе учења на даљину, али и школског окружења које није увек погодно за особе с поремећајем из спектра аутизма. Једино интеграцијом позитивних и негативних аспеката могуће је доћи до адекватног корака напред.

The concept of distance learning has been around for a while, but in a different form than we know it nowadays. It has been practiced for years in the parts of the world where, due to the geographical circumstances, it was the most cost-efficient way of education. It has recently gained popularity due to the coronavirus SARS-CoV-2 pandemic. The main aim of this work is to show through available resources the process of distance learning for children with disabilities, mainly with autism spectrum disorder, as well as parents’, teachers’ and children’ experiences regarding the organization of online learning during the coronavirus SARS-CoV-2 pandemic. Generally speaking, parents’ experiences were predominantly negative for they felt that the children with disabilities were overly tired and stressed out due to the inability of parents to teach their children with autism spectrum disorder the way their teachers usually do it. On the other hand, students with autism spectrum disorder liked distance learning because they did not have to pay attention to their behavior in social environment outside their homes. Teachers experienced high levels of fatigue and stress because they had to adjust the teaching material for children with autism spectrum disorder and to prepare detailed instructions for the parents. Basic recommendations for distance learning of students with autism spectrum disorer are to approach the students individually, adjust the learning process and tools to their preferences and abilities, enhance their understanding and behavior, enable expressive communication as well as digital socialization, create daily schedules and routines, provide parents with proper advice for distance learning and secure additional resources. This overview of existing research as well as upcoming research should be a strong basis for changes in distance learning as well as school environment, which is not always suitable for children with autism spectrum disorder. Further advancements are only feasible after the integration of positive and negative aspects.