Mediji u Srbiji i međuetnički konflitki na teritoriji bivše Jugoslavije: karakteristike načina bavljenja sukobima i mesto restorativnog diskursa
Media in Serbia and interethnic conflicts in former Yugoslavia: characteristics of ways of dealing with conflicts and the place of restorative discourse
Само за регистроване кориснике
2018
Мастер/магистарски рад (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Медији имају улогу у формирању јавног мњења па сходно томе и значајну друштвену моћ, што имплицира интерес политичких елита ка успостављању контроле над медијима. Као доказ оваквом схватању јесу и медији на простору бивше Југославије који су крајем осамдесетих година били мобилисани од стране политичких елита у новоформираним државама у правцу јачања национализма. У постконфликтном периоду у јавности се, поред националистичког јавља још један изразито искључиви дискурс- антинационалистички, који имају заједничке карактеристике попут једностраности и искључивости услед чега се називају безбедносним. Поред овог дискурса у јавности је заступљен и ретрибутивни, који инсистира на кажњавању злочинаца, док је ресторативни, чији је акценат на поновном успостављању нарушених међуетничких односа, слабо заступљен. Сходно томе, предмет рада су начини на које се медији у Србији баве међуетничким сукобима током и након оружаних сукоба на територији бивше Југославије и место које има ресторативни дис...курс, док је циљ рада да се на основу анализе медијских текстова дође до препорука о унапређењу начина на који се медији у Србији баве међуетничким сукобима. Резултати реализованог истраживања указују да је у медијима у конфликтном периоду доминантан националистички дискурс и у режимским и нешто мање у слободним штампаним медијима. Жртве се приказују искључиво као апстрактне категорије и своде се на бројеве, што је случај како у конфликтном тако и у постконфликтном периоду. Веома мали број анализираних чланака даје предлоге за унапређење положаја жртава. У постконфликтном периоду (посебно 2003. години) заступљени су ретрибутивни и ресторативни дискурс (у режимским медијима) док се у 2009. години поново јавља безбедносни а удео ресторативног опада.
Овакви налази указују да су медији у Србији под снажним утицајем актуелне политике, док су страдања људи, без обзира на етницитет, предмет медијске манипулације.
Мedia play a role in shaping public opinion and consequently have a significant social power, which implies the interest of political elites in establishing control over media.
Evidence of such understandings are media in the former Yugoslavia which were, in the late eighties, mobilised by political elites towards empowering nationalism in the newly formed states. In the post-conflict period, besides nationalistic another extremely excluding discourse occured - antinationalist, both having common features, souch as one-sidedness and exclusion, and they are referred to as security discourse. In addition to this discourse, retributive discourse is present in public, too, which insists on punishing criminals, while restorative discourse, whose emphasis is on re-establishing disrupted interethnic relations, is poorly represented.
Accordingly, the subject of the paper are ways in which media in Serbia deal with inter-ethnic conflicts during and after armed conflicts in the territory of th...e former Yugoslavia and a place of a restorative discourse. The aim of the paper is to develop recommendations on improving ways in which media in Serbia deal with interethnic conflicts.Results of the conducted research indicate that nationalistic discourse is dominant in media during the armed conflicts, in the regime and somewhat less in the indipendant printed media. Victims are shown exclusively as abstract categories and are reduced to numbers, which is the case both in conflict and in the post-conflict period. Very small number of analyzed articles give a proposal for improvment of the position of victims. In the post-conflict period (especially in 2003), retributive and restorative discourses are present (in the regime media), while in 2009, the security discourse recalls again, and the share of restorative decline. Such findings indicate that media in Serbia are under the strong influence of the current policy, while sufferings of people, regardless of ethnicity, are subject to media manipulation.
Кључне речи:
медији / међуетнички сукоби / ресторативни дискурс / Србија / media / interethnic conflicts / restorative discourse / SerbiaИзвор:
2018, 1-94Колекције
Институција/група
rFASPERTY - THES AU - Popović, Milica PY - 2018 UR - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4713 AB - Медији имају улогу у формирању јавног мњења па сходно томе и значајну друштвену моћ, што имплицира интерес политичких елита ка успостављању контроле над медијима. Као доказ оваквом схватању јесу и медији на простору бивше Југославије који су крајем осамдесетих година били мобилисани од стране политичких елита у новоформираним државама у правцу јачања национализма. У постконфликтном периоду у јавности се, поред националистичког јавља још један изразито искључиви дискурс- антинационалистички, који имају заједничке карактеристике попут једностраности и искључивости услед чега се називају безбедносним. Поред овог дискурса у јавности је заступљен и ретрибутивни, који инсистира на кажњавању злочинаца, док је ресторативни, чији је акценат на поновном успостављању нарушених међуетничких односа, слабо заступљен. Сходно томе, предмет рада су начини на које се медији у Србији баве међуетничким сукобима током и након оружаних сукоба на територији бивше Југославије и место које има ресторативни дискурс, док је циљ рада да се на основу анализе медијских текстова дође до препорука о унапређењу начина на који се медији у Србији баве међуетничким сукобима. Резултати реализованог истраживања указују да је у медијима у конфликтном периоду доминантан националистички дискурс и у режимским и нешто мање у слободним штампаним медијима. Жртве се приказују искључиво као апстрактне категорије и своде се на бројеве, што је случај како у конфликтном тако и у постконфликтном периоду. Веома мали број анализираних чланака даје предлоге за унапређење положаја жртава. У постконфликтном периоду (посебно 2003. години) заступљени су ретрибутивни и ресторативни дискурс (у режимским медијима) док се у 2009. години поново јавља безбедносни а удео ресторативног опада. Овакви налази указују да су медији у Србији под снажним утицајем актуелне политике, док су страдања људи, без обзира на етницитет, предмет медијске манипулације. AB - Мedia play a role in shaping public opinion and consequently have a significant social power, which implies the interest of political elites in establishing control over media. Evidence of such understandings are media in the former Yugoslavia which were, in the late eighties, mobilised by political elites towards empowering nationalism in the newly formed states. In the post-conflict period, besides nationalistic another extremely excluding discourse occured - antinationalist, both having common features, souch as one-sidedness and exclusion, and they are referred to as security discourse. In addition to this discourse, retributive discourse is present in public, too, which insists on punishing criminals, while restorative discourse, whose emphasis is on re-establishing disrupted interethnic relations, is poorly represented. Accordingly, the subject of the paper are ways in which media in Serbia deal with inter-ethnic conflicts during and after armed conflicts in the territory of the former Yugoslavia and a place of a restorative discourse. The aim of the paper is to develop recommendations on improving ways in which media in Serbia deal with interethnic conflicts.Results of the conducted research indicate that nationalistic discourse is dominant in media during the armed conflicts, in the regime and somewhat less in the indipendant printed media. Victims are shown exclusively as abstract categories and are reduced to numbers, which is the case both in conflict and in the post-conflict period. Very small number of analyzed articles give a proposal for improvment of the position of victims. In the post-conflict period (especially in 2003), retributive and restorative discourses are present (in the regime media), while in 2009, the security discourse recalls again, and the share of restorative decline. Such findings indicate that media in Serbia are under the strong influence of the current policy, while sufferings of people, regardless of ethnicity, are subject to media manipulation. T1 - Mediji u Srbiji i međuetnički konflitki na teritoriji bivše Jugoslavije: karakteristike načina bavljenja sukobima i mesto restorativnog diskursa T1 - Media in Serbia and interethnic conflicts in former Yugoslavia: characteristics of ways of dealing with conflicts and the place of restorative discourse EP - 94 SP - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4713 ER -
@mastersthesis{ author = "Popović, Milica", year = "2018", abstract = "Медији имају улогу у формирању јавног мњења па сходно томе и значајну друштвену моћ, што имплицира интерес политичких елита ка успостављању контроле над медијима. Као доказ оваквом схватању јесу и медији на простору бивше Југославије који су крајем осамдесетих година били мобилисани од стране политичких елита у новоформираним државама у правцу јачања национализма. У постконфликтном периоду у јавности се, поред националистичког јавља још један изразито искључиви дискурс- антинационалистички, који имају заједничке карактеристике попут једностраности и искључивости услед чега се називају безбедносним. Поред овог дискурса у јавности је заступљен и ретрибутивни, који инсистира на кажњавању злочинаца, док је ресторативни, чији је акценат на поновном успостављању нарушених међуетничких односа, слабо заступљен. Сходно томе, предмет рада су начини на које се медији у Србији баве међуетничким сукобима током и након оружаних сукоба на територији бивше Југославије и место које има ресторативни дискурс, док је циљ рада да се на основу анализе медијских текстова дође до препорука о унапређењу начина на који се медији у Србији баве међуетничким сукобима. Резултати реализованог истраживања указују да је у медијима у конфликтном периоду доминантан националистички дискурс и у режимским и нешто мање у слободним штампаним медијима. Жртве се приказују искључиво као апстрактне категорије и своде се на бројеве, што је случај како у конфликтном тако и у постконфликтном периоду. Веома мали број анализираних чланака даје предлоге за унапређење положаја жртава. У постконфликтном периоду (посебно 2003. години) заступљени су ретрибутивни и ресторативни дискурс (у режимским медијима) док се у 2009. години поново јавља безбедносни а удео ресторативног опада. Овакви налази указују да су медији у Србији под снажним утицајем актуелне политике, док су страдања људи, без обзира на етницитет, предмет медијске манипулације., Мedia play a role in shaping public opinion and consequently have a significant social power, which implies the interest of political elites in establishing control over media. Evidence of such understandings are media in the former Yugoslavia which were, in the late eighties, mobilised by political elites towards empowering nationalism in the newly formed states. In the post-conflict period, besides nationalistic another extremely excluding discourse occured - antinationalist, both having common features, souch as one-sidedness and exclusion, and they are referred to as security discourse. In addition to this discourse, retributive discourse is present in public, too, which insists on punishing criminals, while restorative discourse, whose emphasis is on re-establishing disrupted interethnic relations, is poorly represented. Accordingly, the subject of the paper are ways in which media in Serbia deal with inter-ethnic conflicts during and after armed conflicts in the territory of the former Yugoslavia and a place of a restorative discourse. The aim of the paper is to develop recommendations on improving ways in which media in Serbia deal with interethnic conflicts.Results of the conducted research indicate that nationalistic discourse is dominant in media during the armed conflicts, in the regime and somewhat less in the indipendant printed media. Victims are shown exclusively as abstract categories and are reduced to numbers, which is the case both in conflict and in the post-conflict period. Very small number of analyzed articles give a proposal for improvment of the position of victims. In the post-conflict period (especially in 2003), retributive and restorative discourses are present (in the regime media), while in 2009, the security discourse recalls again, and the share of restorative decline. Such findings indicate that media in Serbia are under the strong influence of the current policy, while sufferings of people, regardless of ethnicity, are subject to media manipulation.", title = "Mediji u Srbiji i međuetnički konflitki na teritoriji bivše Jugoslavije: karakteristike načina bavljenja sukobima i mesto restorativnog diskursa, Media in Serbia and interethnic conflicts in former Yugoslavia: characteristics of ways of dealing with conflicts and the place of restorative discourse", pages = "94-1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4713" }
Popović, M.. (2018). Mediji u Srbiji i međuetnički konflitki na teritoriji bivše Jugoslavije: karakteristike načina bavljenja sukobima i mesto restorativnog diskursa. , 1-94. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4713
Popović M. Mediji u Srbiji i međuetnički konflitki na teritoriji bivše Jugoslavije: karakteristike načina bavljenja sukobima i mesto restorativnog diskursa. 2018;:1-94. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4713 .
Popović, Milica, "Mediji u Srbiji i međuetnički konflitki na teritoriji bivše Jugoslavije: karakteristike načina bavljenja sukobima i mesto restorativnog diskursa" (2018):1-94, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4713 .