Fizičke aktivnosti osoba sa oštećenjem vida i faktori koji ih određuju

Abstract

Перманентно упражњавање спортских и рекреативних активности има снажан позитивни утицај на физички, социјални, здравствени и емоционални статус особа било ког узраста. Међутим, различити фактори ометају укључивање слепих и слабовидих особа у овакав вид активности, што најчешће резултура седентарним начином живота. Проблем истраживања се односио на утврђивање повезаности различитих објективних и субјективних фактора и физичких активности особа са оштећењима вида. Коришћен је Међународни упитник о физичкој активности (International questionnaire on physical activity –IPAQ) којим се испитује интензизет физичких активности у оквиру свакодневног живота (радног места, превоза и кретања, кућних послова, рекреације и слободнoг времена). Циљ је био утврдити повезаност физичких активности и социодемографских варијабли (пол и радни статус), као и различитих фактора оштећења вида (степен оштећења, самосталност кретања, време настанка оштећења). Део истраживања се односио на утврђивање субјективног доживљаја баријера које ометају физичке активности, као и њихове повезаности са физичким активнистима. За прикупљање података коришћена је Скала за испитивање баријера у упражњавању физичких активности за особе са оштећењем вида (Physical Activity Barrier Scale for persons who are blind or visually impaired, Lee, Zhu, Ackley-Holbrook, Brower & McMurray, 2014). Узорак је чинило 45 особа са оштећењем вида старости од 18 до 39 година, оба пола. Добијени резултати показују да су мушкарци физички активнији од жена, као и да су запослени активнији од незапослених и студената. Фактори у вези са оштећењем вида и физичких активности повезани су на следећи начин: слабовиде особе су активније од слепих; oсобе које су вид изгубиле у детињству су активније од касније ослепелих; oсобе које се самостално крећу су активније од оних којима је неопходна туђа помоћ. Међутим, ниједна од наведених разлика није показала статистичку значајност. С друге стране, психолошке и социјалне баријере као и фактори који произилазе из окружења статистички значајно ометају физичке активности особа са оштећењем вида. За чешће упражњавање физичких активности особа са оштећењем вида потребна је већа социјална подршка, боља доступност места за вежбање и адекватна психолошка подршка.

Permanent performance of sport and recreational activities has strong positive influence on health, physical, social and emotional status of persons of all ages. However, different factors interfere with participation of blind and visually impaired people in those activities, which most often results in sedentary lifestyle. This research examined the connection between different objective and subjective factors and physical activity of visually impaired persons. We used the International questionnaire on physical activity – IPAQ, which determines the level of physical activity in daily life (at work, in transport, during housework and leisure time). The aim was to examine the connection between physical activity and sociodemographic variables (gender and employment), as well as the factors related to visual impairment (degree of visual impairment, mobility independence, time of the impairment). A part of this research was aimed to determine subjective perception of barriers, as whell as examine the connection between perceived barriers and intensity of physical activity of blind and low vision persons. The Physical Activity Barrier Scale for persons who are blind or visually impaired (Lee, Zhu, Ackley-Holbrook, Brower & McMurray, 2014) were used to collect data. The sample included 45 persons with visual impairment, aged between 18 to 39 years, of both genders. The obtained results show that men are more physically active than women, as well as that those who are employed are more active than those who are students or unemployment. The different factors of visual impairment are related to the physical activities: persons with low vision are more active than those who are blind; those who lost their vision in childhood are more active than those who lost their vision later in life; persons who move independantly are more active than those who need assistance. However, neither of these differences showed any statistical importance. On the other hand, psychological and social barriers and environmental factors have a statistically signifficant negative influence on physical activities of visually impaired people. For a more frequent participation of visually impaired people in physical activities, a better social support, availability of places for exersizing as well as an adequate psychological support are needed.