Stavovi osoba opšte populacije prema pitanjima bioetike

Abstract

Испитивања ставова испитаника опште популацује према питањима еугенике, вештачкој оплодњи, сурогат материнству, трансплантацији органа, према налазима из литературе, указују да постоји разлика у ставовима испитаника према полу, узрасту, степену образовања, брачном и радном статусу, нивоу прихода као и религиозности испитаника. Циљ истраживања је да се испитају ставови особа опште популације према питањима еугенике, о вештачкој оплодњи, сурогат материнству и донацији органа у односу на социо- демографске карактеристике испитаника (пол, узраст, степен образовања, брачно стање, број деце у породици, запосленост, ниво прихода), религиозност, утицај религиозности на свакодневни живот испитаника, као и у којој мери су ставови повезани са здравственим стањем испитаника. Узорком овог истраживања обухваћено је 500 испитаника опште популације са општине Топола, различитог пола, религиозности, стручне спреме, брачног статуса, степена образовања, здравственог статуса, броја деце, висине прихода и запослења, старијих од 18 годиина. За добијање основних података о испитаницима: (пол, религиозност, стручна спрема, узраст, брачни статус испитаника, број деце у породици, здравствени статус испитаника, висина прихода, запослење испитаника) користили смо социо-демографски упитник. За испитивање ставова према сурогат материнству користили смо скалу ГСАС, Скала ставова према гестационим процедурама сурогат материнства – Gestational Surrogacy Attitudes Scale (Kian, 2014); за испитивање ставова према донацији органа користили смо скалу ОДАС – Organ Donation Attitude Scale (Parisi & Katz, 1986), а за испитивање ставова испитаника према еугеници коришћена је скала АМРЕ – Scale of Attitudes Toward Mental Retardation and Eugenics – ЕА (Antonak et al., 1993). Утврђено је да испитаници женског пола имају негативније ставове према донацији органа и према особама са интелектуалном ометеношћу (ИО) и питањима еугенике. Старији испитаници имају негативније ставове према процедурама вештачке оплодње и према особама са ИО и питањима еугенике, док млађи испитаници негативније ставове имају према сурогат процедурама и донацији органа. Испитаници који су високе стручне спреме имају негативније ставове према особама са ИО и еугеничким питањима. Неожењени испитаници имају негативније ставове према сурогат процедурама у односу на ожењене испитанике и оне који су били у браку и према донацији органа у односу на ожењене испитанике. Ожењени и разведени испитаници имају негативније ставове према вештачкој оплодњи и према особама са ИО и еугеници. Испитаници са мањим бројем деце имају негативније ставове према сурогат процедури и према донацији органа, као и испитаници са децом према вештачкој оплодњи и према особама са ИО и еугеници. Запослени и студенти имају негативније ставове према сурогат процедурама и донацији органа у односу на пензионере. Пензионери имају негативније ставове према вештачкој оплодњи у односу на запослене, незапослене и студенте. Запослени и незапослени испитаници имају негативније ставове према особама са ИО и еугеници у односу на студенте и пензионере. Испитаници са ниским приходима имају негативније ставове према донацији органа, док испитаници са високим примањима имају негативнији став према вештачкој оплодњи. Особе које своје здравствено стање процењују као добро, имају негативније ставове према сурогат процедурама и донацији органа, док испитаници које своје здравње процењују као лошије према вештачкој оплодњи и особама са ИО и еугеници. Испитаници који су религиозни имају негативније ставове према особама са ИО и питањима еугенике. Такође, испитаници чија религиозност утиче на свакодневни живот имају негативније ставове према вештачкој оплодњи и особама са ИО и еугеници. Ово истраживање показује да ставови испитаника према питањима биоетике зависе од одређених демографских варијабли (пол, узраст, стручна спрема, брачни статус, број деце у породици, радни статус, висина прихода, здравствено стање испитаника, религиозност испитаника) и указује нам да у програмима едукације јавности и побољшања ставова треба имати у виду које социо-демографске варијабле се повезују са негативним ставовима према биоетичким питањима, као и да програме едукације треба усмерити на наведене групе.

The examination of the attitudes of the оf general population towards the issues of eugenics, artificial insemination, surrogate motherhood, and organ transplantation according to the findings from literature, indicate that there are differences in attitudes related to the sex, age, education level, marital and working status, income level and religiousness of the respondents. The aim of this research is to examine the attitudes of general population towards the issues of eugenics, artificial insemination, surrogate motherhood and organ donation, in relation to socio- demographic characteristics of the respondents (sex, age, education, marital status, number of children in a family, employment, income level), if they are religious and the influence of religiousness on their daily life, and to what extent their attitudes are related to the health of the respondents. Five hundred respondents from general population of the Municipality of Topola, of different sex, religiousness, education, marital status, education level, health status, number of children, income level and employment, older than 18 were covered by the sample of this survey. We used a socio-demographic questionnaire to obtain basic data of respondents (their sex, religiousness, education, age, marital status, number of children in a family, health status, income level, employment). To examine the attitudes towards surrogate motherhood, we used the GSAS scale, the scale of attitudes according to gestational procedures of surrogate motherhood – Gestational Surrogacy Attitudes Scale (Kian, 2014). To examine the attitudes towards the organ donation, we used the ODAS scale – Organ Donation Attitude Scale (Parisi & Katz, 1986). To examine the attitudes towards eugenics we used the Scale of Attitudes Toward Mental Retardation and Eugenics – EA (Antonak et al., 1993). It was found that female respondents have negative attitudes towards donation of organs and towards persons with intellectual disability (ID) and eugenics issues. Older respondents have more negative attitudes towards artificial insemination issues and towards persons with ID and eugenics matters. Younger respondents have negative attitudes towards surrogate procedures and organ donations. Respondents with high education have negative attitudes towards persons with ID and eugenics issues. Unmarried respondents have more negative attitudes towards surrogate procedures compared to married respondents and those who were married and towards organ donations when compared to married respondents. Married and divorced respondents have negative attitudes towards artificial insemination and towards persons with ID and eugenics issues. Respondents with fewer children have negative attitudes towards surrogate procedures and organ donations, and respondents with children have negative attitudes towards artificial insemination and towards persons with ID and eugenics issues. The employed and students have more negative attitudes towards surrogate procedures and organ donations when compared to the retired. The retired have more negative attitudes towards artificial insemination when compared to the employed, the unemployed and students. Employed and unemployed respondents have more negative attitudes towards persons with ID and eugenics issues compared to students and pensioners. Low-income respondents have negative attitudes towards organ donations, while high-income respondents have a negative attitude towards artificial insemination. Respondents who consider themselves as healthy have negative attitudes towards surrogate procedures and organ donations, while respondents who assess their health as not so good have negative attitudes towards artificial insemination and towards persons with ID and eugenics matters. Religious respondents have negative attitudes towards persons with IO and eugenics issues. Also, respondents whose religiousness affects daily life have negative attitudes towards artificial insemination and towards with persons with IO and eugenics issues. This research indicates that respondents' attitudes towards the issues of bioethics depend on certain demographic variables (sex, age, education, marital status, number of children in a family, working status, income level, respondents' health, respondents' religiousness) and indicates that programs of public education and attitudes improvement should consider which socio-demographic variables are related to negative attitudes towards bioethical issues and focus education programs on those groups.