Modeli organizacije nastave gluvih i nagluvih
Само за регистроване кориснике
2020
Књига (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Васпитање и образовање глуве и наглуве деце у Србији има традицију
дугу више од 130 година. Развојни пут обележиле су фазе идентичне онима
кроз које су прошли и образовни системи високо развијених европских
земаља. На свом путу Србија је настојала да прати сва савремена кретања
на пољу сурдопедагошког рада у мери у којој су јој то ратови и унутрашње
кризе у друштвеном животу дозвољавале. У грађењу образовног система
најпре се појавила приватна иницијатива учитеља широм Србије који су
отварали заводе за образовање глуве и наглуве деце, а нису били ретки
ни случајеви образовања глувих у истим разредима с вршњацима типич-
ног развоја. У том периоду појављују се корифеји сурдологије – Радивој
Поповић, Вељко Рамадановић, Јован Бољарић, Коста Николић – који ће
поставити темеље организованом и модерном систему образовања и вас-
питања глувих и наглувих у Србији.
Савремени концепт васпитања и образовања, заснован на људским
правима, хуманизацији и квалитетном образовању доступном... за све, данас
шири васпитно-образовно поље и пружа могућност глувој и наглувој деци
да, уз додатну помоћ и подршку, остваре право на образовање не само у
специјализованим школама за глуве и наглуве већ и у школама за образо-
вање вршњака типичног развоја.
Најорганизованије и најцелисходније стицање знања, развијање спо-
собности и усвајање навика и вештина реализује се управо путем наставе
у организованом школском систему. Стога настава представља плански и
систематски институционално реализован васпитно-образовни процес,
заснован на друштвено одређеним циљевима, који се остварују кроз инте-
ракцију наставника и ученика, на дидактички обликованим садржајима, уз
примену разноврсних метода, поступака, облика и средстава рада. Међутим,
једино настава у којој су сви елементи усклађени с циљевима рада и инди-
видуалним способностима и потребама ученика, у којој се тежиште рада
помера с наставних садржаја на исходе, односно на процес учења и његове
резултате, може да подстакне развој ученика и да допринесе да се стечена
знања примене у пракси и у свакодневном животу. Доситеј Обрадовић је
говорио да је „млада душа подобна меком воску, у какав је калуп ставиш,
таквог човека од ње добијеш”. Отуда је јасно колику одговорност имају
не само родитељи већ и васпитачи и наставници у одрастању и облико-
вању младе личности. Та одговорност добија посебно на значају када су у
питању деца чије је развој оптерећен одређеним сметњама и поремећајима........
Извор:
2020, 324, 1-Издавач:
- Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju/ University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation
Институција/група
rFASPERTY - BOOK AU - Kovačević, Jasmina PY - 2020 UR - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4110 AB - Васпитање и образовање глуве и наглуве деце у Србији има традицију дугу више од 130 година. Развојни пут обележиле су фазе идентичне онима кроз које су прошли и образовни системи високо развијених европских земаља. На свом путу Србија је настојала да прати сва савремена кретања на пољу сурдопедагошког рада у мери у којој су јој то ратови и унутрашње кризе у друштвеном животу дозвољавале. У грађењу образовног система најпре се појавила приватна иницијатива учитеља широм Србије који су отварали заводе за образовање глуве и наглуве деце, а нису били ретки ни случајеви образовања глувих у истим разредима с вршњацима типич- ног развоја. У том периоду појављују се корифеји сурдологије – Радивој Поповић, Вељко Рамадановић, Јован Бољарић, Коста Николић – који ће поставити темеље организованом и модерном систему образовања и вас- питања глувих и наглувих у Србији. Савремени концепт васпитања и образовања, заснован на људским правима, хуманизацији и квалитетном образовању доступном за све, данас шири васпитно-образовно поље и пружа могућност глувој и наглувој деци да, уз додатну помоћ и подршку, остваре право на образовање не само у специјализованим школама за глуве и наглуве већ и у школама за образо- вање вршњака типичног развоја. Најорганизованије и најцелисходније стицање знања, развијање спо- собности и усвајање навика и вештина реализује се управо путем наставе у организованом школском систему. Стога настава представља плански и систематски институционално реализован васпитно-образовни процес, заснован на друштвено одређеним циљевима, који се остварују кроз инте- ракцију наставника и ученика, на дидактички обликованим садржајима, уз примену разноврсних метода, поступака, облика и средстава рада. Међутим, једино настава у којој су сви елементи усклађени с циљевима рада и инди- видуалним способностима и потребама ученика, у којој се тежиште рада помера с наставних садржаја на исходе, односно на процес учења и његове резултате, може да подстакне развој ученика и да допринесе да се стечена знања примене у пракси и у свакодневном животу. Доситеј Обрадовић је говорио да је „млада душа подобна меком воску, у какав је калуп ставиш, таквог човека од ње добијеш”. Отуда је јасно колику одговорност имају не само родитељи већ и васпитачи и наставници у одрастању и облико- вању младе личности. Та одговорност добија посебно на значају када су у питању деца чије је развој оптерећен одређеним сметњама и поремећајима........ PB - Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju/ University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation T1 - Modeli organizacije nastave gluvih i nagluvih SP - 1 VL - 324 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4110 ER -
@book{ author = "Kovačević, Jasmina", year = "2020", abstract = "Васпитање и образовање глуве и наглуве деце у Србији има традицију дугу више од 130 година. Развојни пут обележиле су фазе идентичне онима кроз које су прошли и образовни системи високо развијених европских земаља. На свом путу Србија је настојала да прати сва савремена кретања на пољу сурдопедагошког рада у мери у којој су јој то ратови и унутрашње кризе у друштвеном животу дозвољавале. У грађењу образовног система најпре се појавила приватна иницијатива учитеља широм Србије који су отварали заводе за образовање глуве и наглуве деце, а нису били ретки ни случајеви образовања глувих у истим разредима с вршњацима типич- ног развоја. У том периоду појављују се корифеји сурдологије – Радивој Поповић, Вељко Рамадановић, Јован Бољарић, Коста Николић – који ће поставити темеље организованом и модерном систему образовања и вас- питања глувих и наглувих у Србији. Савремени концепт васпитања и образовања, заснован на људским правима, хуманизацији и квалитетном образовању доступном за све, данас шири васпитно-образовно поље и пружа могућност глувој и наглувој деци да, уз додатну помоћ и подршку, остваре право на образовање не само у специјализованим школама за глуве и наглуве већ и у школама за образо- вање вршњака типичног развоја. Најорганизованије и најцелисходније стицање знања, развијање спо- собности и усвајање навика и вештина реализује се управо путем наставе у организованом школском систему. Стога настава представља плански и систематски институционално реализован васпитно-образовни процес, заснован на друштвено одређеним циљевима, који се остварују кроз инте- ракцију наставника и ученика, на дидактички обликованим садржајима, уз примену разноврсних метода, поступака, облика и средстава рада. Међутим, једино настава у којој су сви елементи усклађени с циљевима рада и инди- видуалним способностима и потребама ученика, у којој се тежиште рада помера с наставних садржаја на исходе, односно на процес учења и његове резултате, може да подстакне развој ученика и да допринесе да се стечена знања примене у пракси и у свакодневном животу. Доситеј Обрадовић је говорио да је „млада душа подобна меком воску, у какав је калуп ставиш, таквог човека од ње добијеш”. Отуда је јасно колику одговорност имају не само родитељи већ и васпитачи и наставници у одрастању и облико- вању младе личности. Та одговорност добија посебно на значају када су у питању деца чије је развој оптерећен одређеним сметњама и поремећајима........", publisher = "Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju/ University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation", title = "Modeli organizacije nastave gluvih i nagluvih", pages = "1", volume = "324", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4110" }
Kovačević, J.. (2020). Modeli organizacije nastave gluvih i nagluvih. Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju/ University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation., 324, 1. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4110
Kovačević J. Modeli organizacije nastave gluvih i nagluvih. 2020;324:1. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4110 .
Kovačević, Jasmina, "Modeli organizacije nastave gluvih i nagluvih", 324 (2020):1, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4110 .