TY  - CONF
AU  - Jerkić, Lana
AU  - Stanković, Marija
PY  - 2020
UR  - http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/zbornici/20201221_1-ZBORNIK-RADOVA-SKUP-NAC_2020.pdf
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3457
AB  - During the COVID-19 epidemic, distance
learning was implemented by all the
educational institutions in the Republic of Serbia. Due to the fact that children with disabilities were included in this type of learning, this research aimed to investigate
the experiences and attitudes of their parents towards distance learning. The research sampled 61 participants, and the research instrument consisted of the adjusted questions that the authors retrieved from the research previously done in China. The participants completed an online questionnaire, and the results were interpreted with descriptive and inferential statistics. According to the statistical analysis, the parents that spent more time on their children’s education than usual, as well as
parents with a higher level of education demonstrated more negative views on distance learning. Apart from that, their attitudes towards distance learning were negative in general, and the parents’ and
teachers’ interaction plays a significant role
in the parents’ satisfaction with distance learning. The results highlight the need for encouraging the interaction and cooperation between parents, school, and children in distance learning planning and organization while taking the specific needs of children with disabilities into consideration.
AB  - U vreme epidemije virusa COVID-19 u Republici Srbiji organizovana je nasta- va na daljinu u svim obrazovnim ustanovama. Budući da su deca sa smetnjama u razvoju takođe bila uključena u ovaj vid nastave, cilj ovog istraživanja je bio da se ispitaju stavovi i iskustva njihovih roditelja sa nastavom na daljinu. U istraživanju je učestovao 61 ispitanik, a kao instrument autori su koristi- li prilagođenu verziju upitnika o stavovima roditelja o nastavi na daljinu, čija je originalna verzija primenjena u istraživanju sprovedenom u Kini. Ispitanicima je upitnik dodeljen u elektronskoj formi. Rezulati su obrađeni korišćenjem metoda deskriptivne i inferencijalne statistike. Kako je poka- zala statistička analiza, roditelji koji su više vremena provodili sa svojom decom u ispunjavanju školskih obaveza nego inače, kao i roditelji sa višim ste- penom obrazovanja imali su negativnije stavove o nastavi na daljinu. Takođe, pokazalo se da su stavovi roditelja prema nastavi na daljinu pretežno nega- tivni, kao i da interakcija roditelja sa nastavnicima igra značajnu ulogu u tome koliko su roditelji zadovoljni nastavom na daljinu. Ovakvi nalazi upućuju na to da je prilikom planiranja i organizacije nastave na daljinu nužno pod- sticati interakciju i saradnju roditelja, škola i ove dece, uzimajući u obzir njihove specifične potrebe
PB  - Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju
C3  - Nacionalni naučni skup „Evaluacija efekata inkluzivnog obrazovanja u republici Srbiji” - Zbornik radova
T1  - Stavovi roditelja dece sa smetnjama u razvoju o nastavi na daljinu
T1  - Attitudes of parents of children with developmental disabilities about distance learning
EP  - 132
SP  - 123
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3457
ER  - 

@conference{
author = "Jerkić, Lana and Stanković, Marija",
year = "2020",
abstract = "During the COVID-19 epidemic, distance
learning was implemented by all the
educational institutions in the Republic of Serbia. Due to the fact that children with disabilities were included in this type of learning, this research aimed to investigate
the experiences and attitudes of their parents towards distance learning. The research sampled 61 participants, and the research instrument consisted of the adjusted questions that the authors retrieved from the research previously done in China. The participants completed an online questionnaire, and the results were interpreted with descriptive and inferential statistics. According to the statistical analysis, the parents that spent more time on their children’s education than usual, as well as
parents with a higher level of education demonstrated more negative views on distance learning. Apart from that, their attitudes towards distance learning were negative in general, and the parents’ and
teachers’ interaction plays a significant role
in the parents’ satisfaction with distance learning. The results highlight the need for encouraging the interaction and cooperation between parents, school, and children in distance learning planning and organization while taking the specific needs of children with disabilities into consideration., U vreme epidemije virusa COVID-19 u Republici Srbiji organizovana je nasta- va na daljinu u svim obrazovnim ustanovama. Budući da su deca sa smetnjama u razvoju takođe bila uključena u ovaj vid nastave, cilj ovog istraživanja je bio da se ispitaju stavovi i iskustva njihovih roditelja sa nastavom na daljinu. U istraživanju je učestovao 61 ispitanik, a kao instrument autori su koristi- li prilagođenu verziju upitnika o stavovima roditelja o nastavi na daljinu, čija je originalna verzija primenjena u istraživanju sprovedenom u Kini. Ispitanicima je upitnik dodeljen u elektronskoj formi. Rezulati su obrađeni korišćenjem metoda deskriptivne i inferencijalne statistike. Kako je poka- zala statistička analiza, roditelji koji su više vremena provodili sa svojom decom u ispunjavanju školskih obaveza nego inače, kao i roditelji sa višim ste- penom obrazovanja imali su negativnije stavove o nastavi na daljinu. Takođe, pokazalo se da su stavovi roditelja prema nastavi na daljinu pretežno nega- tivni, kao i da interakcija roditelja sa nastavnicima igra značajnu ulogu u tome koliko su roditelji zadovoljni nastavom na daljinu. Ovakvi nalazi upućuju na to da je prilikom planiranja i organizacije nastave na daljinu nužno pod- sticati interakciju i saradnju roditelja, škola i ove dece, uzimajući u obzir njihove specifične potrebe",
publisher = "Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju",
journal = "Nacionalni naučni skup „Evaluacija efekata inkluzivnog obrazovanja u republici Srbiji” - Zbornik radova",
title = "Stavovi roditelja dece sa smetnjama u razvoju o nastavi na daljinu, Attitudes of parents of children with developmental disabilities about distance learning",
pages = "132-123",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3457"
}

Jerkić, L.,& Stanković, M.. (2020). Stavovi roditelja dece sa smetnjama u razvoju o nastavi na daljinu. in Nacionalni naučni skup „Evaluacija efekata inkluzivnog obrazovanja u republici Srbiji” - Zbornik radova
Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju., 123-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3457

Jerkić L, Stanković M. Stavovi roditelja dece sa smetnjama u razvoju o nastavi na daljinu. in Nacionalni naučni skup „Evaluacija efekata inkluzivnog obrazovanja u republici Srbiji” - Zbornik radova. 2020;:123-132.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3457 .

Jerkić, Lana, Stanković, Marija, "Stavovi roditelja dece sa smetnjama u razvoju o nastavi na daljinu" in Nacionalni naučni skup „Evaluacija efekata inkluzivnog obrazovanja u republici Srbiji” - Zbornik radova (2020):123-132,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3457 .

TY  - THES
AU  - Stanković, Marija
PY  - 2018
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4720
AB  - Утицај социјалних веза на настанак болести и одржање здравља и психофизичког благостања дуго времена био је предмет пажње научника и практичара из области наука о понашању и медицинских дисциплина. На целокупан развој особе делују многи фактори из социјалне средине, између осталог, социјална подршка. Схватање човека као друштвеног бићa чији је развој одређен интеракцијама са људима из окружења сугерише нам да социјална подршка може бити појам од централног значаја за многе важне развојне процесе. Постоје бројни докази о утицају социјалне подршке на психофизичко здравље људи. У адолесценцији интеракције особе са социјалном средином се значајно мењају, што може имати утицај на многе развојне исходе, како позитивне тако и негативне.
Основни циљ истрживања овог рада је да се утврди на који је начин опажена социјална подршка коју особа у адолесценцији прима из различитих извора повезана са психосоцијалним благостањем адолесцента, односно са његовим или њеним снагама и тешкоћама. У складу са прегледом литературе постављене су три хипотезе: 1. Постоји негативна корелација између тешкоћа адолесцената и опажене социјалне подршке; 2. Постоји позитивна корелација између снага адолесцената и опажене социјалне подршке; 3. Постоје полне разлике у повезаности опажене социјалне подршке са тешкоћама и снагама.
Истраживање је реализовано током маја 2018. године у три основне школе са територије Београда (ОШ ,,Светозар Марковић“, ОШ ,,Дринка Павловић“ и ОШ ,,Бранко Радичевић“).
Узорак су чинили адолесценти оба пола (50,5%  дечаци). Испитаници су били ученици седмог и осмог разреда, а просечан узраст испитаника је 13,79 година. За процену  социјалне подршке коришћена је Мултидимензионална скала опажене социјалне подршке (Zimet, Dahlem, Zimet, & Farley, 1988), док је за процену снага и тешкоћа коришћен Упитник снага и тешкоћа- верзија за самопроцену (Goodman, 1997).
Резултати су потврдили три истраживачке хипотезе. Када је реч о тешкоћама, укупна опажена социјална подршка статистички значајно негативно корелира са скоровима на свим скалама Упитника снага и тешкоћа које мере проблеме адолесцената. Корелације умерене јачине забележене су за проблеме са вршњацима (r = -0,496; p = 0,000), интернализоване проблеме (r = -0,449; p = 0,000) и укупан скор проблема (r = -0,443; p = 0,000), ниске корелације за емоционалне проблеме (r = -0,261; p = 0,000), хиперактивност (r = -0,243; p = 0,000) и екстернализоване проблеме (r = -0,247; p = 0,000), а врло ниске за проблеме у понашању (r = - 0,177; p = 0,009).
Друга хипотеза је такође потврђена: У укупном узорку адолесцената, постоје статистички значајне позитивне корелације скорова на скали Просоцијално понашање са опаженом социјалном подршком породице (r = 0,268; p = 0,000), пријатеља (r = 0,174; p = 0,011), значајних других (r = 0,297; p = 0,000) и укупном социјалном подршком (r = 0,317; p = 0,000).
Трећа хипотеза је потврђена. Скорови на скалама којима су се мериле снаге и тешкоће испитаника различито су корелирали са скоровима на скалама опажене социјалне подршке.
Показало се да породична подршка има већи значај за тешкоће код дечака, нарочито када је реч о њиховим екстернализованим проблемима. Када је реч о тешкоћама девојчица, пронађене су више корелације скорова на скали социјалне подршке вршњака и скала које су мериле интернализоване проблеме девојчица.
Ови налази нам сугеришу да би интервенције у циљу превенције или третмана емоционалних или бихевиоралних проблема требало дизајнирати тако да укључе деловање на изворе социјалне подршке адолесцената, односно њихову породицу, вршњаке и значајне друге.
Такође, приликом дизајнирања поменутих интервенција требало би да се узму у обзир полне разлике- за дечаке, већи значај би требало да се прида породичној подршци, док код девојчица треба радити на побољшању вршњачких односа.
AB  - For a long time, behavioral and medical scientists and practitioners have focused on investigating social relationships and their impact on the disease occurrence, health maintenance, and psychophysical wellbeing. Many social environmental factors contribute to the overall development of an individual. Social support is one of these factors. Understanding humans as social beings whose development is determined by interactions with people from the social environment suggests that social support can be a fundamental concept for many important developmental processes. There is a lot of scientific evidence that social support has effects on psychophysical health. During adolescence, the interactions of people with their social environment are significantly changed, which can lead to both positive and negative developmental outcomes.
The main aim of this research is to describe the connection between adolescents` perceived social support from different sources and their psychosocial well-being, that is, their strengths and difficulties.  Based on the literature review, three hypotheses have been proposed: 1. There is a negative correlation between adolescents` difficulties and their perceived social support; 2. There is a positive correlation between adolescents` strengths and their perceived social support; 3. There are gender differences in the relationship between perceived social support and adolescents` strengths and difficulties. The research has been conducted in Belgrade, during May of 2018. in three primary schools (“Svetozar Marković”, “Drinka Pavlović” and “Branko Radičević”). The sample consisted of male and female adolescents  (50,5% boys). Participants were sixth and seventh-grade students and their average age was 13,79. Multidimensional Scale of Perceived Social Support (Zimet, Dahlem, Zimet, & Farley, 1988) was used to asses social support and for the assessment of strengths and difficulties Strengths and Difficulties, Questionaire- self-report version (Goodman, 1997) was used.
Three research hypotheses were confirmed. When it comes to difficulties, the results suggest that there are statistically significant correlations between overall percieved social support scores and scores on each subscale that mesure adolescents` difficulties. There were correlations between overall social support and Peer relationship problems subscale (r = -0,496; p = 0,000), Internalized problems subscale (r = -0,449; p = 0,000), Total score (r = -0,443; p = 0,000), Emotional symptoms (r = -0,261; p = 0,000), Hyperactivity  (r = -0,243; p = 0,000) and Conduct problems (r = -0,177; p = 0,009). The second research hypothesis was confirmed as well. In the total sample, Prosical behaviour subscale correlates positively with Family support (r = 0,268; p = 0,000), Friends support (r = 0,174; p = 0,011), Significant others` support (r = 0,297; p = 0,000) and Overall support (r = 0,317; p = 0,000).
The third hypothesis was confirmed. Scores on scales that measured strengths and difficulties had different correlations for males and females. It appears that family support is more important for boys` difficulties, especially for their externalizing problems. When it comes to girls, they had higher correlations between peer support and their internalizing problems.
These results suggest that prevention and treatment interventions for emotional and behavioral problems should include working with sources of adolescents` social support, that is, their friends, family and significant others. Also, these interventions should consider gender differences. For boys, the greater focus should be on family support and for girls, improving peer relationships should have more significance.
T1  - Uticaj socijalne podrške na snage i teškoće u adolescenciji
EP  - 79
SP  - 2
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4720
ER  - 

@mastersthesis{
author = "Stanković, Marija",
year = "2018",
abstract = "Утицај социјалних веза на настанак болести и одржање здравља и психофизичког благостања дуго времена био је предмет пажње научника и практичара из области наука о понашању и медицинских дисциплина. На целокупан развој особе делују многи фактори из социјалне средине, између осталог, социјална подршка. Схватање човека као друштвеног бићa чији је развој одређен интеракцијама са људима из окружења сугерише нам да социјална подршка може бити појам од централног значаја за многе важне развојне процесе. Постоје бројни докази о утицају социјалне подршке на психофизичко здравље људи. У адолесценцији интеракције особе са социјалном средином се значајно мењају, што може имати утицај на многе развојне исходе, како позитивне тако и негативне.
Основни циљ истрживања овог рада је да се утврди на који је начин опажена социјална подршка коју особа у адолесценцији прима из различитих извора повезана са психосоцијалним благостањем адолесцента, односно са његовим или њеним снагама и тешкоћама. У складу са прегледом литературе постављене су три хипотезе: 1. Постоји негативна корелација између тешкоћа адолесцената и опажене социјалне подршке; 2. Постоји позитивна корелација између снага адолесцената и опажене социјалне подршке; 3. Постоје полне разлике у повезаности опажене социјалне подршке са тешкоћама и снагама.
Истраживање је реализовано током маја 2018. године у три основне школе са територије Београда (ОШ ,,Светозар Марковић“, ОШ ,,Дринка Павловић“ и ОШ ,,Бранко Радичевић“).
Узорак су чинили адолесценти оба пола (50,5%  дечаци). Испитаници су били ученици седмог и осмог разреда, а просечан узраст испитаника је 13,79 година. За процену  социјалне подршке коришћена је Мултидимензионална скала опажене социјалне подршке (Zimet, Dahlem, Zimet, & Farley, 1988), док је за процену снага и тешкоћа коришћен Упитник снага и тешкоћа- верзија за самопроцену (Goodman, 1997).
Резултати су потврдили три истраживачке хипотезе. Када је реч о тешкоћама, укупна опажена социјална подршка статистички значајно негативно корелира са скоровима на свим скалама Упитника снага и тешкоћа које мере проблеме адолесцената. Корелације умерене јачине забележене су за проблеме са вршњацима (r = -0,496; p = 0,000), интернализоване проблеме (r = -0,449; p = 0,000) и укупан скор проблема (r = -0,443; p = 0,000), ниске корелације за емоционалне проблеме (r = -0,261; p = 0,000), хиперактивност (r = -0,243; p = 0,000) и екстернализоване проблеме (r = -0,247; p = 0,000), а врло ниске за проблеме у понашању (r = - 0,177; p = 0,009).
Друга хипотеза је такође потврђена: У укупном узорку адолесцената, постоје статистички значајне позитивне корелације скорова на скали Просоцијално понашање са опаженом социјалном подршком породице (r = 0,268; p = 0,000), пријатеља (r = 0,174; p = 0,011), значајних других (r = 0,297; p = 0,000) и укупном социјалном подршком (r = 0,317; p = 0,000).
Трећа хипотеза је потврђена. Скорови на скалама којима су се мериле снаге и тешкоће испитаника различито су корелирали са скоровима на скалама опажене социјалне подршке.
Показало се да породична подршка има већи значај за тешкоће код дечака, нарочито када је реч о њиховим екстернализованим проблемима. Када је реч о тешкоћама девојчица, пронађене су више корелације скорова на скали социјалне подршке вршњака и скала које су мериле интернализоване проблеме девојчица.
Ови налази нам сугеришу да би интервенције у циљу превенције или третмана емоционалних или бихевиоралних проблема требало дизајнирати тако да укључе деловање на изворе социјалне подршке адолесцената, односно њихову породицу, вршњаке и значајне друге.
Такође, приликом дизајнирања поменутих интервенција требало би да се узму у обзир полне разлике- за дечаке, већи значај би требало да се прида породичној подршци, док код девојчица треба радити на побољшању вршњачких односа., For a long time, behavioral and medical scientists and practitioners have focused on investigating social relationships and their impact on the disease occurrence, health maintenance, and psychophysical wellbeing. Many social environmental factors contribute to the overall development of an individual. Social support is one of these factors. Understanding humans as social beings whose development is determined by interactions with people from the social environment suggests that social support can be a fundamental concept for many important developmental processes. There is a lot of scientific evidence that social support has effects on psychophysical health. During adolescence, the interactions of people with their social environment are significantly changed, which can lead to both positive and negative developmental outcomes.
The main aim of this research is to describe the connection between adolescents` perceived social support from different sources and their psychosocial well-being, that is, their strengths and difficulties.  Based on the literature review, three hypotheses have been proposed: 1. There is a negative correlation between adolescents` difficulties and their perceived social support; 2. There is a positive correlation between adolescents` strengths and their perceived social support; 3. There are gender differences in the relationship between perceived social support and adolescents` strengths and difficulties. The research has been conducted in Belgrade, during May of 2018. in three primary schools (“Svetozar Marković”, “Drinka Pavlović” and “Branko Radičević”). The sample consisted of male and female adolescents  (50,5% boys). Participants were sixth and seventh-grade students and their average age was 13,79. Multidimensional Scale of Perceived Social Support (Zimet, Dahlem, Zimet, & Farley, 1988) was used to asses social support and for the assessment of strengths and difficulties Strengths and Difficulties, Questionaire- self-report version (Goodman, 1997) was used.
Three research hypotheses were confirmed. When it comes to difficulties, the results suggest that there are statistically significant correlations between overall percieved social support scores and scores on each subscale that mesure adolescents` difficulties. There were correlations between overall social support and Peer relationship problems subscale (r = -0,496; p = 0,000), Internalized problems subscale (r = -0,449; p = 0,000), Total score (r = -0,443; p = 0,000), Emotional symptoms (r = -0,261; p = 0,000), Hyperactivity  (r = -0,243; p = 0,000) and Conduct problems (r = -0,177; p = 0,009). The second research hypothesis was confirmed as well. In the total sample, Prosical behaviour subscale correlates positively with Family support (r = 0,268; p = 0,000), Friends support (r = 0,174; p = 0,011), Significant others` support (r = 0,297; p = 0,000) and Overall support (r = 0,317; p = 0,000).
The third hypothesis was confirmed. Scores on scales that measured strengths and difficulties had different correlations for males and females. It appears that family support is more important for boys` difficulties, especially for their externalizing problems. When it comes to girls, they had higher correlations between peer support and their internalizing problems.
These results suggest that prevention and treatment interventions for emotional and behavioral problems should include working with sources of adolescents` social support, that is, their friends, family and significant others. Also, these interventions should consider gender differences. For boys, the greater focus should be on family support and for girls, improving peer relationships should have more significance.",
title = "Uticaj socijalne podrške na snage i teškoće u adolescenciji",
pages = "79-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4720"
}

Stanković, M.. (2018). Uticaj socijalne podrške na snage i teškoće u adolescenciji. , 2-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4720

Stanković M. Uticaj socijalne podrške na snage i teškoće u adolescenciji. 2018;:2-79.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4720 .

Stanković, Marija, "Uticaj socijalne podrške na snage i teškoće u adolescenciji" (2018):2-79,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4720 .