Карактеристике аугментативне и алтернативне комуникације и стратегије за њено унапређење

Abstract

Комуникација је динамичан процес који подразумева реципрочну размену вербалних и невербалних порука између учесника. Употреба аугментативне и алтернативне комуникације може и негативно да се одрази на квалитет и квантитет

комуникације,

јер природа комуникационих система понекад представља препреку

у остваривању ефикасне социјалне интеракције. Квалитет интеракције зависи и од стратегија које користе комуникациони партнери, као и од њихове комуникационе компетентности. Циљ овог рада је усмерен на анализу и преглед

емпиријских података који указују на карактеристике комуникационе интеракције између корисника аугментативне и алтернативне комуникације и њихових комуникационих партнера, као и на стратегије за њено унапређивање. Резултати истраживања показују да примена аугментативне и алтернативне комуникације може да утиче на динамичност и реципрочност у комуникацији. Комуникациони партнери углавном доминирају током интеракције, док корисници ретко започињу разговор и заузимају улогу саговорника. Поред тога, спорија

брзина

комуникације, отежано и неефикасно привлачење пажње саговорника,

изражавање потреба и давање једноставних одговора као јединих начина комуникације, као и потешкоће приликом иницирања и промене тема разговора представљају препреке за ефикасну комуникацију. Како би се остварила успешна интеракција кроз комуникацију, неопходно је да корисници и комуникациони партнери разумеју једни друге и да буду свесни стратегија које би могле да унапреде њихову комуникацију. Дакле, постоји потреба да се комуникациони партнери

едукују о карактеристикама аугментативне и алтернативне комуникације, као

и да се промовише активна улога корисника током интеракције.

Communication is a dynamic process that implies reciprocal exchange of verbal and nonverbal messages between participants. The use of augmentative and alternative communication can have a negative impact on the quality and quantity of communication, because the nature of communication systems sometimes represents an obstacle in achieving effective social interaction. The quality of the interaction depend upon the strategies that are used by the communication partners, as well as on their communication competence. The aim of this paper is focused on the analysis and review of empirical data that indicate the characteristics of communication interaction between augmentative and alternative communication users and their communication partners, as well as strategies for its improvement. The results show that the application of augmentative and alternative communication can influence dynamism and reciprocity in communication. Communication partners generally dominate the interaction, while users rarely initiate the conversation and take the role of the interlocutor. In addition, slower speed of communication, difficult and ineffective attracting the interlocutor’s attention, expressing needs and giving simple answers as the only means of communication, as well as difficulties when initiating and changing conversation topics are obstacles to effective communication. In order to achieve successful interaction through communication, it is necessary that users and communication partners understand each other and to be aware of strategies that could improve their communication. Therefore, there is a need to educate communication partners about the characteristics of augmentative and alternative communication, as well as to promote the active role of the user during the interaction.