Процена ризика од рецидивизма у затворском систeму – достигнућа и изазови

Abstract

Као један од главних сегмената пеналног трет мана, процена ризика од рецидивизма прошла је кроз бројне моди фикације од настанка до данас. Посматрајући процену ризика од рецидивизма као кључан сегмент, на коме се заснивају све одлуке о врсти и интензитету третмана који треба применити према осуђеном, јасно је зашто је пажња научне и стручне јавности у области третмана преступника доминантно усмерена на ову про блематику. Досадашња достигнућа недвосмислено указују да је процена преступника која се врши инструментима знатно боља од процене засноване на професионалном, личном искуству и ин туицији стручњака. Ипак, и даље су присутне одређене дилеме и изазови. На основу њих се упућују критике, које доприносе и стал ном преиспитивању и усавршавању инструмената процене ризика. Циљ преиспитивања и усавршавања је прављење квалитетнијих инструмената процене, чија би примена допринела смањењу ри зика од рецидивизма и заштити јавне безбедности уз оптимално коришћење већ ограничених ресурса који су улажу у корективни систем. Имајући у виду наведено, предмет рада је процена ризика од рецидивизма осуђених у затворском систему. Циљ је анализом релевантних истраживачких радова указати на достигнућа, али и проблеме у пракси процене осуђених, те дати смернице за даљи развој и усавршавање овог процеса.

As one of the fundamental segments of penal treatment, recidivism risk assessment has been through numerous modifications since its beginning. When taking recidivism risk assessment as a key segment which serves as a base for all decisions on the type and intensity of the treatment a convict should forego, it is clear why the attention of scientists and experts in the field of criminal treatment is predominately focused on the matter at hand. The achievements so far undeniably indicate that recidivism risk assessment which is conducted using relevant instruments is significantly better than the one that is based on professional and personal experience of experts or their intuition. Nonetheless, there are still certain dilemmas and challenges that are targets of criticism but that are also the drivers of constant recidivism risk assessment instrument reevaluation and improvement. The reevaluation and improvement is done with the aim of designing a quality risk assessment instrument the use of which would contribute to the reduction of the risk of recidivism and enhance public safety with optimum utilization of limited resources which are invested in the correction system. Bearing the aforementioned in mind, the aim of the paper is recidivism risk assessment in convicts within the prison system. The goal is to analyze relevant research papers analyzing the achievements as well as the issues related to assessment and to provide the guidelines for further development and improvement of the process.