Поремећај пажње са хиперкинетским поремећајем ― приказ три програма интервенције

Abstract

Испољавање симптома хиперкинетског поремећаја са поремећајем пажње (ADHD) код деце предшколског узраста доводи до повећаног ризика од ограниченог

усвајања социјалних вештина и појаве интернализованог и екстернализованог

проблематичног понашања. Упркос генетској предиспозицији, услед које се поједина деца већ на овом узрасту издвајају због импулсивних реакција, дефицита у области пажње и хиперактивног понашања, одговарајући средински

утицаји, односно позитивни васпитни стил родитеља, може да доведе до значајног ублажавања описаних тешкоћа. Рана интервенција подразумева сагледавање потреба породице и учешће родитеља у активностима којима

се

унапређује развој детета. Циљ овог рада је приказ ефеката три програма обучавања родитеља (Програма позитивног родитељства, Терпије засноване на интеракцији родитељ-дете и Програма родитељства Нова шума), чији су жељени исходи снижавање учесталости и интензитета испољавања симптома ADHD детета и унапређење његовог свакодневног функционисања, као и чланова његове примарне породице у различитим социјалним контекстима. Прегледом литературе обухваћено је 10 истраживачких радова, објављених у периоду од 2002. до 2021. године. Општи закључак анализираних студија је да интервенциони програми засновани на обуци родитеља представљају корисну алтернативу

медикаментозном

облику третмана симптома ADHD. Због неусаглашености резултата различитих начина евалуације њихових ефеката потребно је вршити даља истраживања у циљу прецизнијег идентификовања механизама деловања ових програма.

The manifestation of symptoms of Attention Deficit/Hyperactivity Disorder (ADHD) in preschool children leads to an increased risk of limitations in the acquisition of social skills and the appearance of internalized and externalized problematic behavior. Timely recognition of ADHD symptoms enables early treatment and a better prognosis. Early intervention involves considering the needs of the family and the active participation of parents in activities that improve the child’s development. The aim of this paper is to present the effects of three parent-mediated intervention programmes (Positive Parenting Programme, ParentChild

Interaction Therapy and The New Forest Parenting Programme), whose desired outcomes are to reduce the frequency and intensity of the ADHD child’s symptoms and improve his and his primary family members’ daily functioning in different social contexts. The literature review includes 10 research papers, published in the period from 2002 to 2021. The general conclusion of the analyzed studies is that intervention programs based on parent training represent a useful alternative to the medication-based treatment of ADHD symptoms. Due to the inconsistency of the results of different ways of evaluating their effects, it is necessary to carry out further researches in order to more precisely identify the mechanisms of effect of these programmes.