Mентална хигијена и физичка активност здраве деце и деце са интелектуалном ометеношћу

Abstract

Ментална хигијена је приступ очувању менталног здравља кроз различите методе са вишеструким циљевима. Једна од најзначајних метода је физичка активност. Ефекти физичке активности на когницију су позитивни од раног детињства до сенијума. Показано је да вежбање побољшава расположење и самопоуздање смањује негативне ефекте стреса, делује против депресије и анксиозности. На молекуларном нивоу физичка активност регулише рад хипоталамо-хипофизно-адреналне осовине, повећава стварање опиоида и ендоканабиноида, док је главни главни механизам повећано лучење неуротрофичког фактора

можданог порекла (brain derived neurotrophic factor - BDNF). Физичка активност

подстиче когницију, смањује симптоме депресије и анксиозности код деце и адолесцената и њихово схоластичко постигнуће. Више студија је испитивало утицај

физичке активности код предшколске деце на когницију и емоције. Резултати су

углавном позитивни и указују на потребу веће заступљеност физичке активности, слободне и организоване код предшколске деце са повољним ефектима на

њихов когнитивни и емоционални развој. Посебно су изучавана деца са интелектуалним сметњама у погледу ефеката физичке активности на њихово ментално здравље. Студије указују на значај примене метода физичке активности код

деце са поремећајем из спектра аутизма и егзекутивне функције код развојног

поремећаја координације.

Mental hygiene is an approach to maintaining mental health through various methods with multiple goals. One of the most important methods is physical activity. The effects of physical activity on cognition are positive from early childhood to old age. Exercise improves mood and self-confidence, reduces the negative effects of stress, acts against depression and anxiety. At the molecular level, physical activity regulates the hypothalamicpituitary-adrenal

axis, increases the production of opioids and endocannabinoids, while the main mechanism is increased secretion of brain-derived neurotrophic factor (BDNF). Physical activity improves cognition, reduces symptoms of depression and anxiety in children and adolescents and their scholastic achievement. Several studies have examined the impact of physical activity in preschool children on cognition and emotions. The results are mostly positive and indicate the need for greater representation of physical activity, free and organized, among preschool children with favorable effects on their cognitive and emotional development. In particular, intellectually disabled children were studied in terms of the effects of physical activity on their mental health. Studies indicate the importance of applying physical activity methods in children with autistic spectrum disorders and executive function in developmental coordination disorder.