Специфичности теорије ума деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма

Abstract

Теорија ума односи се на способност приписивања менталних стања себи и другима у циљу управљања понашањем и његовом предвиђању, које лежи у основи

социјалних интеракција.

Циљ рада је био да прикаже сличности и разлике теорије ума код деце оштећеног

слуха

и деце са поремећајем из спектра аутизма. Узимање у обзир наведених карактеристика, веома је значајно за осмишљавање интервенционих програма

намењених за превладавање тешкоћа и подстицање развоја теорије ума. Њихово формирање и примена допринело би побољшању свакодневних социјалних интеракција код обе популације деце. Прегледом литературе и анализом резултата постојећих истраживања о

развоју теорије ума код деце оштећеног слуха и деце са поремећајем из спектра аутизма, стиче се увид у низ специфичности које указују на измењени и одложени развој теорије ума код обе популације.

Резултати указују на делотворност програма намењених подстицању теорије

ума

обе групе деце, али упркос томе слични програми нису формирани на територији Србије. Закључује се да упркос развојним специфичностима теорије ума, она постоји, задржава развојну тенденцију, те ју је из наведених разлога неопходно подробније испитивати ради могућности формирања сличних програма

на

нашим просторима намењених популацији деце оштећеног слуха и деци са поремећајем из спектра аутизма ради подстицања социјалних интеракција посредством теорије ума на којој оне почивају.

Theory of mind refers to the ability to attribute mental states to oneself and others in order to manage and predict behavior, which underlies social interactions. The aim of this paper was to illustrate the similarities and differences in theory of mind in hearing-impaired children and children with autism spectrum disorders. This was done with the intention of developing a program that, taking into account the mentioned characteristics, would contribute to the improvement of everyday social interactions through the implementation of interventions to overcome difficulties and promote the development of theory of mind in both populations of children, based on the principles of inclusive practices. By reviewing the literature and analyzing the results of existing research on the development of theory of mind in hearing-impaired children and children with autism spectrum disorders, insights were gained into a range of specific features indicating altered and delayed development of theory of mind in both populations. The results indicate the effectiveness of programs designed to promote theory of mind in both groups of children. However, similar programs haven’t been established in Serbia. In conclusion, despite the developmental specificities of theory of mind, it exists and maintains a developmental trend. For this reason, further investigation is necessary to explore the possibility of creating similar programs in our region aimed at the population of hearingimpaired

and autism spectrum disorder children to promote social interactions through the foundation of theory of mind.