Поремећаји спавања код деце са интелектуалном ометеноћу: ментална хигијена и сан.

Abstract

Sufficient hours of sleep during childhood and adolescence are crucial for adequate brain development. Individuals with intellectual disabilities of all ages often experience sleep disorders that significantly negatively impact their daily routines, cognitive achievements, functionality, and quality of life. Research Objective: We aimed to review contemporary literature on sleep disorders in children with intellectual disabilities. Methodology: Relevant literature was found by searching electronic databases available through the Consortium of Libraries of Serbia for Unified Procurement and Google Scholar. Results: Sleep disturbances are more common in children with intellectual disability compared to neurotypical pediatric populations. Sleep disorders are part of the clinical picture of all entities with intellectual disabilities, with specificities related to individual syndromes. In children with intellectual disabilities, inadequate sleep, whether in terms of duration or quality, leads to worsened clinical presentation, with the development of learning disorders and the development or worsening of existing behavioral changes during wakefulness. Conclusion: Sleep disorders in children with intellectual disabilities represent an additional challenge for their families and caregivers and should be the focus of mental hygiene interventions and further research into these entities.

Адекватан сан у дечјем и адолесцентском узрасту се сматра круцијалним за оптимални развој мозга. Особе са интелектуалном ометеношћу свих узраста често имају поремећаје сна који значајно негативно утичу на њихове дневне рутине, когнитивна постугнућа и функционалност, као и квалитет живота. Циљ истраживања: Циљ рада је да се начини преглед савремене литературе о поремећајима спавања код деце са интелектуалном ометеношћу. Метод рада: Релевантна литература пронађена је претраживањем електронских база података, доступних преко Конзорцијума библиотеке Србије за обједињену набавку и преко базе Google Scholar. Резултати: Премећаји сна су чешћи у популацији деце са интелектуалном ометеношћу у односу на неуротипичну педијатријску популацију. Поремећај спавања је део клиничке слике свих ентитета са интелектуалном ометеношћу, са специфичностима везаним за поједине синдроме. Код деце са интелектуалном ометеношћу, неадeкватан сан, било по трајању или по квалитету, доводи до погоршања клиничке презентације, са развојем поремећаја учења и настанком или погоршањем већ постојећих измена понашања током будности. Закључак: Поремећаји спавања код деце са интелектуалном ометеношћу представљају додатни изазов за њихове породице и неговатеље, па су важан циљ ментално хигијенских интервенција и треба да буду у фокусу даљих истраживања ових ентитета.