Značaj senzorne integracije za decu sa oštećenjem vida

Abstract

Ljudsko telo je svakodnevno izloženo velikom broju stimulusa iz spoljašnje sredine koje prima putem svojih čula. Proces obrade svih tih informacija u mozgu naziva se senzorna integracija i odvija se na nesvesnom nivou. Nekada se informacije izgube u nervnim putevima, ne mogu da se obrade ili integrišu u mozgu. Tada nastaje stanje koje se naziva poremećaj senzorne integracije i može se ispoljiti kao preterana osetljivost (hiperosetljivost) ili smanjena osetljivost (hipoosetljivost) na čulne stimuluse. Deca sa oštećenjem vida neretko imaju poteškoće sa primanjem, obradom i integracijom informacija, ne samo iz vizuelnog čula, već i iz vestibularnog i proprioceptivnog, te se često javljaju smetnje u svakodnevnom funkcionisanju, kao što su kretanje, ravnoteža, percepcija prostora, problemi u emocionalnom i ponašajnom razvojnom domenu. Poremećaj senzorne integracije kod dece sa oštećenjem vida ogleda se u vidu problema sa binokularnim vidom i okulomotorikom, pa se kao posledica javljaju teškoće prilikom kontakta očima, prelaženja prepreka, otežanog čitanja i pisanja, učenja, kao i usporen razvoj fine i grube motorike. Ističe se da deca sa ovom vrstom smetnje imaju poteškoće i u integraciji informacija koje dobijaju putem auditivnog čula i da su u riziku od nastanka poremećaja senzorne integracije, pogotovo ukoliko imaju oštećenje vida i udružene smetnje (IQ<70). S obzirom da deca sa oštećenjem vida poseduju visok riziko faktor za nastanak smetnji u obrađivanju i integrisanju senzornih informacija, neophodno je dijagnostikovati, isplanirati i sprovesti multisegmentni tretman senzorne integracije. Tretman se radi u cilju unapređenja nervnog sistema i mozga za sprovođenje, obradu i integrisanje informacija i sprečavanja nastanka posledica koje može imati poremećaj senzorne integracije ukoliko se ne prepozna na vreme ili ukoliko se poistoveti sa nekom drugom vrstom smetnji. Neophodno je da tretman pruža stručno lice, da se zasniva na aktivnom učešću deteta, da bude u skladu sa detetovim potrebama i trenutnim nivoom sposobnosti, da bude u bezbednom okruženju uz kontinuiranu edukaciju najbližih članova porodice kako bi detetu omogućili senzorni način života. Cilj rada je ukazivanje na važnost senzorne integracije za decu sa oštećenjem vida, kao i pravovremeno prepoznavanje poremećaja i mogućnosti tretmana senzorne integracije za samostalno funkcionisanje, kao i podsticaj za naredna istraživanja na ovu temu.