Upotreba mimike i znakovnog jezika u kinezičkoj komunikaciji

Abstract

Кинезички знакови, од грчке речи кинесис што значи кретање, користе се за приказ покрета појединих делова тела или тела у целини. У току комуникације, црте лица, као што су облик очију, обрва,носа, уста и чела може нам дати закључак о карактеру нашег саговорника. Са лица саговорника се може видети њихово расположење, осмех када је нешто позитивно у питању или мрштење као знак негодовања, незадовољства или једноставно неразумевања онога што се прича. Врло је важно да предавач може са лица саговорника да “прочита” његово расположење или интересовање. Предавачи некад имају и смишљене гестове које користе, али наравно морају да објасне њихово значење, како би ученици примили поруку. Гестикулацију прати вербална инструкција. Главно средство споразумевања код глувих је знаковни језик. Знаковни језик је природни језик глувих, који се код њих развија спонтано или знак има посебан значај у развоју глувих и наглувих особа. Споразумевање покретима, као и сам покрет резултат је психичког развоја глувог детета. Једноставни конкретни појмови саопштавају се гестовима, а апстрактни појмови код глувих особа сведени су на конкретно показивање појма. Глуве особе отежано формирају апстрактне појмове, јер се њихов процес мишљења одвија у границама онога што се може видети.

Kinetic signs, from the Greek word „kinesis“, which means moving, so considering that, these signs can be used to show the moving of individual parts of the body or the body as a whole . During communication, facial features can give us a conclusion about the interlocutor’s character such as the shape of the eyes, eyebrows, nose, mouth and forehead. From the faces of the interlocutors, can be seen their mood,so smiling when they are positive or frowning as a sign of displeasure, dissatisfaction or simply not understanding what you are talking about It is really important that the instructor can „read“ mood and interest from interlocutor’s face. Sometimes instructors have contrived gestures which they use, but they have to explain their meaning, so that students can receive the message, gesticulation is followed by verbal instruction. The main instrumentality of communication for deaf people is sign language. Sign language is a natural language of deaf people, and it is developing spontaneously. A gesture or a sign has a special significance for deaf and deafish people’s growth. Communication with movements,like the movement itself is a result of psychological growth for a deaf child. Simple and concrete concepts can be shown by gestures,but abstract concepts for deaf people are reduced to a concrete showing of the concept. Deaf people have difficulty forming abstract concepts, because their thinking process takes place within the limits of what can be seen.