Карактеристике игровних интеракција близанаца са поремећајем из спектра аутизма
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Игра је природно стање у коме деца уживају, али и вежбају различите когнитивне,
друштвене и моторичке вештине. Посматрање игре у природном окружењу за учење по-
маже практичарима и истраживачима да развију прикладне интервенције. Досадашња
истраживања заснована на запажањима у природном окружењу за учење указују на ве-
лики јаз између понашања деце са аутизмом и њихових вршњака. Иако се аутизам рела-
тивно често јавља код близанаца, нема много истраживања која се баве њиховим игров-
ним интеракцијама. Циљ овог истраживања био је да се утврди доминантан тип игре и
интеракције код три пара близанаца код којих је дијагностикован поремећај из спектра
аутизма у свакодневном школском окружењу, дужину трајања интеракција, најчешће покретаче интеракција и постојање разлика у њиховом трајању у зависности од тога ка
коме су биле усмерене. У овом истраживању учествовало је шест дечака са аутизмом,
односно три пара близанаца. Подаци су прикупљени коришћењем упитника (The general
q...uestionnaire; ZQYT; GARS-3), као и путем опсервација (The Social Interaction Coding
Protocol). Понашање и интеракције близанаца снимљени су видео-камером. Резултати су
показали да су близанци најчешће учествовали у манипулативној и репетитивној игри,
нешто ређе у релационој, док у симболичкој игри нису учествовали. Није било статистич-
ки значајне разлике у трајању интеракција када је иницијатор био близанац у односу на
оне које је започело друго дете, док су интеракције које је иницирао наставник трајале
значајно дуже. Близанци су најмање комуницирали са својим близаначким паром. До-
датно, резултати истраживања су показали да је једноставно друштвено усмерено пона-
шање најчешћи тип интеракције, а затим координисано друштвено усмерено понашање.
На основу добијених резултата можемо закључити да близанци са аутизмом најчешће
учествују у два типа игре, као и да интеракције које остварују различито трају у завис-
ности од тога да ли је иницијатор дете или одрасла особа. Игра деце са аутизмом заузи-
ма значајно место у образовном контексту. Стога су подаци добијени посматрањем игре
близанаца са аутизмом значајни за практичаре у циљу процене како се карактеристике
постојеће игре могу искористити за планирање интервенција којима ће се унапредити
социјалне интеракције деце са аутизмом.
Кључне речи:
аутизам / близанци / игра / интеракције / понашање.Извор:
Зборник Института за педагошка истраживања, 2023, 55, 1, 211-234Издавач:
- Institut za pedagoska istrazivanja
Финансирање / пројекти:
- број уговора 451-03-68/2022-14 од 17.01.2022.
Институција/група
rFASPERTY - JOUR AU - Đorđević, Mirjana AU - Vukotić, Tamara AU - Glumbić, Nenad AU - Teovanović, Predrag AU - Golubović, Špela PY - 2023 UR - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5186 AB - Игра је природно стање у коме деца уживају, али и вежбају различите когнитивне, друштвене и моторичке вештине. Посматрање игре у природном окружењу за учење по- маже практичарима и истраживачима да развију прикладне интервенције. Досадашња истраживања заснована на запажањима у природном окружењу за учење указују на ве- лики јаз између понашања деце са аутизмом и њихових вршњака. Иако се аутизам рела- тивно често јавља код близанаца, нема много истраживања која се баве њиховим игров- ним интеракцијама. Циљ овог истраживања био је да се утврди доминантан тип игре и интеракције код три пара близанаца код којих је дијагностикован поремећај из спектра аутизма у свакодневном школском окружењу, дужину трајања интеракција, најчешће покретаче интеракција и постојање разлика у њиховом трајању у зависности од тога ка коме су биле усмерене. У овом истраживању учествовало је шест дечака са аутизмом, односно три пара близанаца. Подаци су прикупљени коришћењем упитника (The general questionnaire; ZQYT; GARS-3), као и путем опсервација (The Social Interaction Coding Protocol). Понашање и интеракције близанаца снимљени су видео-камером. Резултати су показали да су близанци најчешће учествовали у манипулативној и репетитивној игри, нешто ређе у релационој, док у симболичкој игри нису учествовали. Није било статистич- ки значајне разлике у трајању интеракција када је иницијатор био близанац у односу на оне које је започело друго дете, док су интеракције које је иницирао наставник трајале значајно дуже. Близанци су најмање комуницирали са својим близаначким паром. До- датно, резултати истраживања су показали да је једноставно друштвено усмерено пона- шање најчешћи тип интеракције, а затим координисано друштвено усмерено понашање. На основу добијених резултата можемо закључити да близанци са аутизмом најчешће учествују у два типа игре, као и да интеракције које остварују различито трају у завис- ности од тога да ли је иницијатор дете или одрасла особа. Игра деце са аутизмом заузи- ма значајно место у образовном контексту. Стога су подаци добијени посматрањем игре близанаца са аутизмом значајни за практичаре у циљу процене како се карактеристике постојеће игре могу искористити за планирање интервенција којима ће се унапредити социјалне интеракције деце са аутизмом. PB - Institut za pedagoska istrazivanja T2 - Зборник Института за педагошка истраживања T1 - Карактеристике игровних интеракција близанаца са поремећајем из спектра аутизма EP - 234 IS - 1 SP - 211 VL - 55 DO - 10.2298/ZIPI2301211D ER -
@article{ author = "Đorđević, Mirjana and Vukotić, Tamara and Glumbić, Nenad and Teovanović, Predrag and Golubović, Špela", year = "2023", abstract = "Игра је природно стање у коме деца уживају, али и вежбају различите когнитивне, друштвене и моторичке вештине. Посматрање игре у природном окружењу за учење по- маже практичарима и истраживачима да развију прикладне интервенције. Досадашња истраживања заснована на запажањима у природном окружењу за учење указују на ве- лики јаз између понашања деце са аутизмом и њихових вршњака. Иако се аутизам рела- тивно често јавља код близанаца, нема много истраживања која се баве њиховим игров- ним интеракцијама. Циљ овог истраживања био је да се утврди доминантан тип игре и интеракције код три пара близанаца код којих је дијагностикован поремећај из спектра аутизма у свакодневном школском окружењу, дужину трајања интеракција, најчешће покретаче интеракција и постојање разлика у њиховом трајању у зависности од тога ка коме су биле усмерене. У овом истраживању учествовало је шест дечака са аутизмом, односно три пара близанаца. Подаци су прикупљени коришћењем упитника (The general questionnaire; ZQYT; GARS-3), као и путем опсервација (The Social Interaction Coding Protocol). Понашање и интеракције близанаца снимљени су видео-камером. Резултати су показали да су близанци најчешће учествовали у манипулативној и репетитивној игри, нешто ређе у релационој, док у симболичкој игри нису учествовали. Није било статистич- ки значајне разлике у трајању интеракција када је иницијатор био близанац у односу на оне које је започело друго дете, док су интеракције које је иницирао наставник трајале значајно дуже. Близанци су најмање комуницирали са својим близаначким паром. До- датно, резултати истраживања су показали да је једноставно друштвено усмерено пона- шање најчешћи тип интеракције, а затим координисано друштвено усмерено понашање. На основу добијених резултата можемо закључити да близанци са аутизмом најчешће учествују у два типа игре, као и да интеракције које остварују различито трају у завис- ности од тога да ли је иницијатор дете или одрасла особа. Игра деце са аутизмом заузи- ма значајно место у образовном контексту. Стога су подаци добијени посматрањем игре близанаца са аутизмом значајни за практичаре у циљу процене како се карактеристике постојеће игре могу искористити за планирање интервенција којима ће се унапредити социјалне интеракције деце са аутизмом.", publisher = "Institut za pedagoska istrazivanja", journal = "Зборник Института за педагошка истраживања", title = "Карактеристике игровних интеракција близанаца са поремећајем из спектра аутизма", pages = "234-211", number = "1", volume = "55", doi = "10.2298/ZIPI2301211D" }
Đorđević, M., Vukotić, T., Glumbić, N., Teovanović, P.,& Golubović, Š.. (2023). Карактеристике игровних интеракција близанаца са поремећајем из спектра аутизма. in Зборник Института за педагошка истраживања Institut za pedagoska istrazivanja., 55(1), 211-234. https://doi.org/10.2298/ZIPI2301211D
Đorđević M, Vukotić T, Glumbić N, Teovanović P, Golubović Š. Карактеристике игровних интеракција близанаца са поремећајем из спектра аутизма. in Зборник Института за педагошка истраживања. 2023;55(1):211-234. doi:10.2298/ZIPI2301211D .
Đorđević, Mirjana, Vukotić, Tamara, Glumbić, Nenad, Teovanović, Predrag, Golubović, Špela, "Карактеристике игровних интеракција близанаца са поремећајем из спектра аутизма" in Зборник Института за педагошка истраживања, 55, no. 1 (2023):211-234, https://doi.org/10.2298/ZIPI2301211D . .