Izbirljivost u ishrani male dece s poremećajem iz spektra autizma

Abstract

Odbijanje hrane je uobičajenost u razvojnom periodu, pri čemu 20 do 30% dece između dve i šest godina može imati poremećaje u ishrani i stroge preferencije prema hrani. Mala deca obično odbijaju da probaju novu hranu ili hranu koja može biti kašasta, sa tvrdom teksturom ili imati „komadiće“ u sebi, kao i jela sa „skrivenim“ sastojcima, kao što su lazanje i kaserole. Ne postoji konsenzus o tome šta tačno definiše izbirljivost u ishrani, ali najčešće prihvaćena definicija opisuje nespremnost da se jede poznata hrana ili proba nova, potom izbegavanje određene hrane što rezultira ograničenim repertoarom namirnica koje će dete jesti, i/ili ograničeni unos hrane što dovodi do nutritivnih ili energetskih deficita. Izraz izbirljivost u ishrani često se kolokvijalno koristi za označavanje selektivnog unosa hrane, ili jedenja neadekvatne vrste hrane. Razlozi zbog koje se javlja ova pojavnost odnose se na senzornu osetljivost (na osnovu teksture, ukusa ili boje hrane, na primer i to posebno u vlaknastoj hrani kao što su voće i povrće), ograničene preferencije prema hrani ili neofobiju (strah od pokušaja isprobavanja nove hrane). Istraživanja o ponašanju u ishrani kod dece s poremećajem iz spektra autizma (PSA) relativno su ograničena, a postojeća literatura se fokusirala na širok spektar poteškoća, uključujući probleme u hranjenju, ponašanje tokom obroka i izbirljivost u ishrani. Problemi sa hranjenjem ili ishranom kod ove dece obično se javljaju u ranoj fazi razvoja, često čak i pre nego što se identifikuju suspektnosti u vezi sa PSA. Bez sprovedenog tretmana, problemi hranjenja dece sa PSA imaju tendenciju da opstanu u kasnom detinjstvu. Jedna studija pokazala je da 53%–83% dece sa PSA, uzrasta od dve do šest godina, nerado pokušavaju isprobavanje nove hrane, izbirljivi su pri konzumaciji hrane, odbijaju gorak ukus (najčešće povrće) ili imaju ograničen repertoar koristljivih namirnica. U literaturi postoji ograničeno razumevanje u vezi sa tim da li takve probleme treba pripisati PSA, ili je dodatna dijagnoza opravdana. Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu „Kreiranje Protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa” (broj ugovora 451-03-68/2022-14) koji finansira Ministarstvo prosvete Republike Srbije.