Unapređivanje socio-komunikacionih veština kod dece s intelektualnom ometenošću primenom bihevioralnih intervencija

Abstract

Бихевиоралне технике су усмерене на понашање, тачније на све оно што нека особа уради или каже. У специјалној едукацији се базирају на истраживању свих оних активности које се могу детектовати и објективно мерити. Циљ рада је да се прегледом доступне литературе пружи увид у могућности примене и ефекте бихевиоралних техника на побољшање социо-комуникационих вештина код деце са интелектуалном ометеношћу. Преглед доступне литературе је извршен претраживањем електронске базе података Google Scholar, као и других електронских база података и штампане литературе. У преглед су укључена истраживања у којима су бихевиоралне интервенције биле примењене на популацију деце са ителектуалном ометеношћу, било самостално, било у склопу ширег узорка деце са ометеношћу. Генерално, резултати указују на позитивне ефекте примене ових техника на функционисање деце са интелектуалном ометеношћу. Позитивни ефекти се огледају у побољшању фукционисања деце у областима социјализације и комуникације, као и у смањењу емоционалних проблема и проблема у понашању.

Behavioral techniques are focused on behavior, more precisely on everything that a person does or says. In special education, they are based on the research of all those activities that can be detected and objectively measured. The aim of this paper is to review the available literature to provide insight into the possibilities of application and effects of behavioral techniques on the improvement of socio-communication skills in children with intellectual disabilities. A review of the available literature was performed by searching the electronic database Google Scholar, as well as other electronic databases and printed literature. The review included research in which behavioral interventions were applied to the population of children with intellectual disabilities, either independently or as part of a wider sample of children with disabilities. In general, the results indicate the positive effects of the application of these techniques on the functioning of children with intellectual disabilities. The positive effects are reflected in the improvement of children's functioning in the areas of socialization and communication, as well as in the reduction of emotional and behavioral problems.