Senzomotorna procena razvoja govora kod dece različitog uzrasta

Abstract

Увод: Говор представља средство комуникације међу људима који на најлепши и најсвеобухватнији начин омогућава саопштавање мисли, жења, информација. Захвањујући комуникацији човек је успео да изгради социјалне односе са другим људима који се заснива на интеракцији. Сензорна интеграција, као и адекватан моторни и социоемоционални развој представњају темељ адекватног развоја говора код деце. Циљ: Циљ овог истраживања је процена квалитета говора, сензомоторног развоја и социо-емоционалног понашања код деце са развојном дисфазијом и деце типичне популације у односу на пол, узраст и старост мајке у тренутку порођаја. Метод: У истраживању је учествовало 32 испитаника оба пола, од чега 17 испитаника има дијагнозу развојне дисфазије, а 15 испитаника су припадници типичне популације. Узорак је пригодан. Користили смо се Скалом за процену психофизиолошких способности детета од 0 до 7 година, која је подељена у 3 супскале: говор, сензомоторни развој, социо- емоционално понашање. Резултати: Резултатима је утврђен квалитет говора, сензомоторног развоја и социо-емоционалног понашања код деце са развојном дисфазијом и деце типичне популације. На основу приказаних резултата и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су прихваћене или одбачене. Закључак: На основу нашег научно-истраживачког рада можемо закњучити да је квалитет говора, сензомоторног развоја и социо-емоционалног понашања код деце са развојном дисфазијом у великој мери лошији у односу на децу типичне популације, као и то да је сагледавање сензомоторног развоја детета до данас је недовољно истражена.

Introduction: Speech is a means of communication between people that in the most beautiful and comprehensive way enables the communication of thoughts, desires, information. Thanks to communication, man has managed to build social relationships with other people based on interaction. Sensory integration, as well as adequate motor and socio-emotional development are the foundation of adequate speech development in children. Objective: Objective of this study is to assess the quality of speech, sensorimotor development and socio-emotional behavior in children with developmental dysphasia and children of the typical population in relation to the sex, age and age of the mother at birth. Method: The study involved 32 subjects of both sexes, of which 17 subjects were diagnosed with developmental dysphasia, and 15 subjects were members of the typical population. The pattern is convenient. We used the Scale for assessing the psychophysiological abilities of a child from 0 to 7 years old, which is divided into 3 subscales: speech, sensorimotor development, socio-emotional behavior. Results: The results determined the quality of speech, sensorimotor development and socio- emotional behavior in children with developmental dysphasia and children of the typical population. Based on the presented results and the application of appropriate statistical methods, the set hypotheses were accepted or rejected. Conclusion: Based on our research work, we can conclude that the quality of speech, sensorimotor development and socio-emotional behavior in children with developmental dysphasia is much worse than in children of the typical population, and that the perception of sensorimotor development of the child to date is insufficiently researched.