Informisanost vokalnih profesionalaca o poremećajima glasa

Abstract

Увод: Професионално ангажовање гласа подразумева високо специјализовану људску делатност која изискује оптимално функционисање како биолошких, тако и психолошких и социјалних фактора. Оно што појединце класификује као вокалне професионалце јесте чињеница да им глас омогућава успешно бављање послом. У ову групу спадају наставници, свештеници, адвокати, трговци, аукционари, медицинско особље и многи други. За многе од њих брига и правилно коришћење гласа никада не постану проблем. За друге гласовни поремећај може формирати стварне или умишљане претње. Циљ: Циљ истраживања је да се утврди у којој мери су вокални професионалци информисани о поремећајима гласа и говора уз посебан осврт на испитивање разлика у информисаности у односу на пол, узраст, место становања, пушачки статус, музичко образовање, постојање проблема са гласом и укљученост у логопедски третман. Метод: У истраживању је учествовало 50 испитаника. У сврху анализе нивоа информисаности опште популације о поремећајима гласа примењен је метод неексперименталног истраживања на основу узорка – анкетирање испитаника. У истраживању је коришћен Упитник о вокалној хигијени. Испитаници су имали задатак да одговоре на 33 питања о вокалној хигијени заокруживањем једног од три понуђена одговора (тачно, не знам и није тачно). Осим Упитника о вокалној хигијени испитаници су попуњавали упитник о социодемографским карактеристикама опште популације (пол, старост, место становања, пушачки статус, похађање музичке школе, постојање проблема са гласом и укљученост у логопедски третман). Резултати: Резултатима је утврђено је у којој мери су вокални професионалци информисани о поремећајима гласа. За приказивање резултата коришћене су мере дескриптивне статистике. На основу приказаних резултатa и применом одговарајућих статистичких метода постављене хипотезе су или прихваћене или одбачене. Резултати нашег истраживања су показали да је информисаност вокалних професионалаца о поремећајима гласа на задовољавајућем нивоу. Закључак: Наши испитаници су довољно информисани о поремећајима гласа. Ипак, како су у питању особе које се интензивно служе гласом у сврху обављања професионалне активности било би добро да је та информисаност још већа. Добијени резултати у нашем истраживању се не могу генерализовати на целу популацију у Републици Србији јер је овим истраживањем обухваћен мали број испитаника.

Introduction: Professional engagement of the voice implies highly specialized human activity that requires optimal functioning of both biological and psychological and social factors. What classifies individuals as vocal professionals is the fact that the voice enables them to do business successfully. This group includes teachers, priests, lawyers, traders, auctioneers, medical staff and many others. For many of them, caring and using their voice correctly never becomes a problem. For others, voice disorder can form real or imagined threats. Objective: The aim of the research is to determine the extent to which vocal professionals are informed about voice and speech disorders with special reference to examining differences in information in relation to gender, age, place of residence, smoking status, music education, voice problems and involvement in speech therapy treatment. Method: 50 respondents participated in the research. In order to analyze the level of information of the general population about voice disorders, the method of non-experimental research based on a sample was applied - surveying the respondents. The Vocal Hygiene Questionnaire was used in the research. Respondents were asked to answer 33 questions about vocal hygiene by checking one of the three offered answers (true, I don’t know and not true). In addition to the Vocal Hygiene Questionnaire, respondents completed a questionnaire on the sociodemographic characteristics of the general population (gender, age, place of residence, smoking status, attending music school, existence of voice problems and involvement in speech therapy). Results: The results determined the extent to which vocal professionals were informed about voice disorders. Descriptive statistics measures were used to present the results. Based on the presented results and the application of appropriate statistical methods, the set hypotheses were either accepted or rejected. The results of our research showed that the information of vocal professionals about voice disorders is at a satisfactory level. Conclusion: Our respondents are sufficiently informed about voice disorders. However, as these are people who intensively use their voice for the purpose of performing professional activities, it would be good if this information was even higher. The obtained results in our research cannot be generalized to the entire population in the Republic of Serbia because this research included a small number of respondents.