Funkcija pismenosti kod gluvih i nagluvih učenika osnovnoškolskog uzrasta

Abstract

Језичка писменост је прва на листи циљева целокупног процеса васпитања и образовања. За изградњу писаног говора је неопходно да особа поседује способност слушања, говорења, писања и познавања правописних правила. Правопис представља способност читања и писања неког писма, као и обављање ове делатности у специфичним контекстима употребе. Он садржи норму која прописује правилне облике и најчешће грешке које се јављају при писању. Због слушног дефицита код глуве и наглуве деце се јављају специфичности писаног и усменог говора и уопште целокупног развоја. Уколико је слух оштећен долази до специфичног и успореног развоја говора. Деца са оштећењем слуха имају тешкоће у усвајању свих области језика. Глува и наглува деца имају низак ниво способности писаног изражавања, као и велико заостајање у стандардном писаном језику. На грешке у писању утиче недостатак усменог изражавања и слабије коришћење говора. Због недостатка слушне способности и сложености усвајање правописних правила глувој и наглувој деци представља велики проблем. Циљ овог рада је да се утврди функција правописа, а задатак је да се утврде све релавантне чињенице које се тичу правописа у редовним школама и школама за глуве и наглуве ученике. Глува и наглува деца употребљавају поједина правописна правила, иако већину нису адекватно усвојила и не употребљавају их у одговарајућој мери. Деца оштећеног слуха најмање тешкоћа имају у усвајању ћирилчног и латиничног писма а највише тешкоћа у усвајању ортографских правила (спојено и одвојено писање речи, писање скраћеница, непоштовање знакова интерпункције, замена и додавање слога и друго). Унапређивању језичког израза глуве и наглуве деце би у великој мери допринело савлађивање и усвајање правописних правила.

Language literacy is the first on the list of goals of the entire process of upbringing and education. To build written speech, it is necessary for a person to have the ability to listen, speak, write and know the rules of spelling. Spelling represents the ability to read and write a letter, as well as performing this activity in specific contexts of use. It contains a norm that prescribes the correct forms and the most common mistakes that occur when writing. Due to the hearing deficit in deaf and hard of hearing children, there are specifics of written and oral speech and overall development in general. If hearing is impaired, there is a specific and slow development of speech. Children with hearing impairments have difficulty acquiring all areas of language. Deaf and hard of hearing children have a low level of written expression, as well as a large lag in standard written language. Writing errors are affected by lack of oral expression and poor use of speech. Due to the lack of hearing ability and complexity, the adoption of spelling rules for deaf and hard of hearing children is a big problem. The aim of this paper is to determine the function of spelling, and the task is to determine all relevant facts concerning spelling in regular schools and schools for deaf and hard of hearing students. Deaf and hard of hearing children use certain spelling rules, although most of them have not been adequately adopted and do not use them appropriately. Hearing impaired children have the least difficulty in adopting the Cyrillic and Latin alphabets and the most difficulty in adopting orthographic rules (combined and separate spelling of words, writing abbreviations, disrespecting punctuation marks, substituting and adding syllables, etc.). Mastering the linguistic expression of deaf and hard of hearing children would be greatly contributed by mastering and adopting spelling rules.