Komparativna analiza vaspitanja i obrazovanja dece sa smetnjama u razvoju - primer Republike Srbije i Republike Slovenije

Abstract

Циљ рада је да се прегледом законских и подзаконских аката изведе анализа школовања деце са сметњама у развоју у Републици Србији и Републици Словенији, а да се потом добијени резултати упореде у форми компаративне анализе. Такође, у циљу подробнијег разумевања образовних система обе земље, прегледана су и научна и стручна истраживања која се баве образовањем деце са сметњама у развоју у Србији и Словенији, као и образовањем уопште, а била су доступна у целости у HTML или PDF формату на српском, словеначком или енглеском језику. Квалитативном анализом законодавних оквира Србије и Словеније уочене су бројне сличности, али и бројне разлике у законском третману особа са сметњама у развоју. Уочено је да постоји интеракција, размена идеја, ставова, па чак и норми између законских система ове две земље, као и да се кроз постојећу, доступну литературу уочава да постоји дијалог између две земље на различитим нивоима. Распадом Југославије, идеја интеграције деце са сметњама у развоју у редован школски систем имплементирана је у Словенији скоро читаву деценију пре него што се то догодило у Србији. Ова разлика у времену приметна је, како у законодавству, тако и у самој пракси. У Словенији конкретно је препознат домен где држава има интерес да интервенише и правно регулише орјентацију деце, адолсцената и пунолетних особа са посебним васпитно-образовним потребама и да одреди облике и начин на који ће се то и реализовати, и то је учињено у форми читавог једног закона. У Србији, норме о деци са сметњама у развоју су придружене општијим нормама о образовању и васпитању деце. С друге стране, постоји доста подзаконских аката и прописа, као и литературе о препрекама са којима се деца са сметњама у развоју суочавају. Упркос разликама, евидентно је да се на европском плану тежи неком виду унификације односа према овој категорији деце, што је наметнуто географском блискошћу ове две земље и прихватањем великог броја истих међународних конвенција, препорука и регулатива Европске Уније.

The aim of this paper is to review the laws and bylaws to perform an analysis of the education of children with disabilities in the Republic of Serbia and the Republic of Slovenia, and then to compare the results in the form of a comparative analysis. Also, in order to better understand the educational systems of both countries, we reviewed scientific and professional researches dealing with the education of children with disabilities in the Republic of Serbia and the Republic of Slovenia, as well as education in general, in its entirety in HTML or PDF format in Serbian, Slovenian or English language. Qualitative analysis of the legislative frameworks of Serbia and Slovenia revealed numerous similarities, but also numerous differences in the legal treatment of persons with disabilities. It was noticed that there is interaction, exchange of ideas, attitudes, and even norms between the legal systems of these two countries, as well as that through the existing, available literature it is noticed that there is a dialogue between the two countries at different levels. With the disintegration of Yugoslavia, the idea of integrating children with disabilities into the regular school system was implemented in Slovenia almost a decade before it happened in Serbia. This difference in time is noticeable, both in the legislation and in the practice itself. In Slovenia, a domain has been specifically recognized where the state has an interest in intervening and legally regulating the orientation of children, adolescents and adults with special educational needs and to determine the forms and manner in which this will be realized, and it is done in the form of a whole law. In Serbia, norms on children with disabilities are associated with more general norms on education and upbringing of children. On the other hand, there are a lot of bylaws and regulations, as well as literature on the obstacles that children with disabilities face. Despite the differences, it is evident that at the European level there is a tendency to unify relations with this category of children, which is imposed by the geographical proximity of these two countries and the acceptance of a large number of the same international conventions, recommendations and regulations of the European Union.