Izazovi vaspitača u radu sa decom sa smetnjama u razvoju

Abstract

Инклузивно образовање подразумева да предшколске установе морају бити спремне да одговоре на потребе потпуно различите деце. Свој деци треба да буду омогућени одговарајући образовни програми адаптирани индивидуалним капацитетима и потребама деце. Основна идеја укључености деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у редовне групе јесте социјализација и развијање социјалних вештина код самог детета, али и код друге деце (помоћ, емпатија, алтруизам, комуникацијске компетенције, планирање, прихватање различитости). У процесу рехабилитације детета са посебним потребама васпитач заузима једно од најзначајнијих места с обзиром да у инклузивном вртићу највише времена проводи са дететом са развојним тешкоћама. Улога васпитача у инклузивној групи је да прилагоде простор, игровне материјале и средства потребама и могућностима детета. Од односа између детета и васпитача у многоме зависи успешност инклузије, мотивисаност детета за напредовање и рад као и интеракција детета са сметњама у развоју и његових вршњака типичног развоја. Изазови у раду са овом децом су многобројни. Један од најчешће наведених је недовољна оспособљеност и едукација за рад са овом децом као и проблеми у реализације овакве врсте рада. Циљ истраживања је утврдити најчешће проблеме са којима се сусрећу васпитачи у раду са децом са сметњама у развоју у редовним предшколским групама. Истраживањем је обухваћено 39 васпитача предшколске установе „Вукица Митровић“ у Лесковцу. Сви испитаници су женског пола. За прикупљање података коришћена је анкета конструисана за сврхе овог рада. Обрада података вршена је у СПСС (Statistical Package for the Social Sciences) програму за статистичку обраду података. . За потребе испитивања друге хипотезе коришћена је Пеарсонова корелациона анализа. За потребе испитивања треће хипотезе коришћен је т- тест независних узорака. Резултати истраживања показују да су најчешћи проблеми са којима се васпитачи сустрећу у раду са децом са сметњама у развоју неадекватан простор и средства за рад, велики број деце и недовољно времена за остваривање свих циљева за сву децу у групи. Takoђе, на основу резултата истраживања закључујемо да са повећањем година радног стажа опадају потешкоће у раду, али да опадање потешкоћа није значајно. На основу резултата т-теста у истраживању закључујемо да не постоји статистички значајна разлика у ставовима испитаника о изазовима са којима се сусрету у раду са децом у односу на рад у групи.

Inclusive education means that preschools must be ready to respond to the needs of completely different children. Every child should be provided with appropriate educational programs, adapted to the individual capacities and needs of children. The basic idea of including children with disabilities in regular groups is socialization and development of social skills in the child, but also in other children (help, empathy, altruism, communication competencies, planning, acceptance of diversity). In the process of rehabilitation of a child with special needs, the educator occupies one of the most important places, considering that he spends most of his time in an inclusive kindergarten with a child with developmental difficulties. The role of educators in an inclusive group is to adapt the space, play materials and resources to the needs and possibilities of the child. The success of inclusion, the child's motivation for progress and work as well as the interaction of the child with developmental disabilities and his peers of typical development largely depend on the relationship between the child and the educator. The challenges in working with these children are numerous. One of the most common is insufficient training and education for working with these children as well as problems with the realization of this type of work. The goal of the research is to determine the most common problems encountered by educators in working with children with disabilities in regular preschool groups. The research included 39 educators of the preschool institution "Vukica Mitrović" in Leskovac. A survey constructed for the purposes of this work was used to collect data. Data processing was performed in the SPSS (Statistical Package for the Social Sci- ences) program for statistical data processing. Pearson's correlation analysis was used to test the second hypothesis. For the purposes of testing the third hypothesis, use t-test independent samples. The results of the research show that the most common problems that educators encounter in working with children with disabilities are inadequate space and resources for work, a large number of children and insufficient time to achieve all goals for all children in the group. Also, based on the results of the research, we conclude that with increasing years of service, difficulties in work decrease, but that the decrease in difficulties is not significant. Based on the results of the t-test in the research, we conclude that there is no statistically significant difference in the attitudes of respondents about the challenges they face in working with children in relation to group work.