Tretman učenika s poremećajem pažnje i hiperaktivnošću

Abstract

Поремећај пажње са хиперактивношћу (ADHD) представља клиничку слику која подразумева сметње на подручју моторике, пажње, емоција, социјалних односа, на перцептивно-моторичком плану и у вези са когнитивним функцијама. Наведене сметње представљају манифестне облике три основна обележја овог поремећаја, а то су слаба пажња (дефицит пажње), импулсивност и хиперактивност (наглашени моторички немир). Tачан узрок АDHD-а није познат, међутим поуздано се зна да узрок не лежи у недостатку родитељске бриге, неадекватној исхрани, прекомерном гледању телевизије или поремећају лучења појединих хормона, иако сви наведени чиниоци могу поспешити развој АDHD-а. Да би се ADHD дијагностиковао морају бити задовољени следећи критеријуми: појављивање симптома пре седме године живота у трајању од најмање шест месеци, симптоми морају бити много већег интензитета него код деце типичног развоја истог развојног доба, морају значајно ометати способности функционисања у свакодневном животу, те морају бити присутни у више ситуација. Постоје бројни нефармаколошки третмани који се примањују у раду са ученицима са ADHD-ом. Овде ће бити описани психосоцијални приступи у третману ученика са ADHD-ом, прилагођавање школског окружења ученицима са ADHD-ом, психоедукативни приступи у раду са ученицима са ADHD-ом, когнитивни тренинг и алтернативни видови третмана ученика са ADHD-ом.

Attention Deficit Hyperactivity Disorder (ADHD) is a clinical picture that includes disorders in the field of motor skills, attention, emotions, social relations, perceptual-motor level and in connection with cognitive functions. These disorders are manifest forms of three basic features of this disorder, namely poor attention (attention deficit), impulsivity and hyperactivity (pronounced motor restlessness). The exact cause of ADHD is not known, but it is well known that the cause does not lie in the lack of parental care, inadequate nutrition, excessive television viewing or a disorder of secretion of certain hormones, although all these factors can accelerate the development of ADHD. In order to diagnose ADHD, the following criteria must be met: the onset of symptoms before the age of seven for at least six months, the symptoms must be much more intense than in children of typical development of the same developmental age, they must significantly impair the ability to function in everyday life and be present in multiple situations. There are a number of non-pharmacological treatments that are accepted in working with students with ADHD. Psychosocial approaches in the treatment of students with ADHD, adaptation of the school environment to students with ADHD, psychoeducational approaches in working with students with ADHD, cognitive training and alternative forms of treatment of students with ADHD will be described here.