Mogućnosti verbalne komunikacije kod laringektomiranih bolesnika

Abstract

Карцином ларинкса још увек представља прогностички озбиљну болест са високом смртношћу. Упркос напретку у медицинској терапији и новим хирушким и нехируршким приступима, рана дијагноза остаје најбољи показатељ преживљавања. У одређивању плана лечења важан је тип карцинома, његова проширеност, опште здравље пацијента а такође и последице лечења у вези са говором и гутањем. Терапијски модалитети карцинома ларинкса обухватају хируршко лечење, зрачну терапију, хемиотерапију као и комбиновану зрачну хемиотерапију. Тотална ларингектомија представља радикални хируршки захват који доводи до трајног губитка генератора и дела резонатора гласа, ларинкса у ком се ствара основни ларингеални тон. Након ларингектомије, постављају се бројна питања: комфора живота, социјалног контакта и комуникације уопште. Ларингектомирани пацијент не поседује могућност фонације, али су механизми продукције говорне активности углавном сачувани. Успостављање вербалне комуникације ларингектомираних и вокална редукција су само један од видова рехабилитације. Болесници након тоталне ларингектомије захтевају тоталну рехабилитацију, медицинску, фонијатријску и психолошко-социолошку. Циљ: Циљ овог истраживања је да се прегледом релевантне литературе прикажу могућности вербалне комуникације код ларингектомираних болесника. Методе: Преглед литературе обављен је преко претраживача www.pubs.asha.org, www.cjcrcn.org, www.scielo.org, www.journals.ekb.eg, www.biomedcentral.com, www.dovepress.com, писаних у периоду од 2017 – 2020 године на српском и eнглеском језику. Анализа је обухватила велики број радова, али је за потребе овог рада обрађено 8 радова и 15 монографија. Литература је претраживана на српском и eнглеском језику. Преглед: Овај рад даје преглед о могућностима вербалне комуникације код болесника након ларингектомије, методама у лечењу карцинома ларинкса и метода у говорној рехабилитацији ларингектомираних болесника. Такође пружа преглед кроз савремену литературу у области ларингектомије. Закључак: Након тоталне ларингектомије најважније је пацијента одмах подвргнути рехабилитацији говора, јер то утиче на његов квалитет живота, односно на његово психичко, социјално и физичко благостање. Успостављање вербалне комуникације, повратак породици, професији и социјалном окружењу захтева планиран и организован рад тимова различитих стручњака.

Laryngeal cancer is still a prognostically serious disease with a high mortality rate. Despite advances in medical therapy and new surgical and non-surgical approaches, early diagnosis remains the best indicator of survival. The type of cancer, its extent, the general health of the patient, as well as the consequences of treatment related to speech and swallowing are important in determining the treatment plan. Therapeutic modalities of laryngeal cancer include surgical treatment, radiation therapy, and chemotherapy as well as combined radiation chemotherapy. Total laryngectomy is a radical surgical procedure that leads to permanent loss of the generator and part of the voice resonator, the larynx, in which the basic laryngeal tone is created. After laryngectomy, numerous questions are asked: the comfort of life, social contact and communication in general. The laryngectomy patient does not have the possibility of phonation, but the mechanisms of speech activity production are mostly preserved. Establishing verbal communication between laryngectomies and vocal reduction are just one of the types of rehabilitation. Patients after total laryngectomy require total rehabilitation, medical, phoniatric and psychological-sociological. Aim: The aim of this study is to present the possibilities of verbal communication in laryngectomized patients by reviewing the relevant literature. Methods: A literature review was conducted through the search engines www.pubs.asha.org, www.cjcrcn.org, www.scielo.org, www.journals.ekb.eg, www.biomedcentral.com, www.dovepress.com, written in period from 2017 to 2020 in Serbian and English. The analysis included a large number of papers, but for the purposes of this paper, 8 papers and 15 monographs were processed. Literature was searched in Serbian and English. Overview: This paper provides an overview of the possibilities of verbal communication in patients after laryngectomy, methods in the treatment of laryngeal cancer and methods in speech rehabilitation of laryngectomized patients. It also provides an overview through the contemporary literature in the field of laryngectomy. Conclusion: After a total laryngectomy, it is most important to undergo speech rehabilitation, because it affects his/hers quality of life, i.e. his mental, social and physical well- being. Establishing verbal communication, returning to the family, profession and social environment requires planned and organized work of teams of different experts.