Determinante doživljenih socijalnih odnosa sa roditeljima i vršnjacima kod dece sa intelektualnom ometenošću

Abstract

Социо-емоционални односи који се формирају између детета и родитеља представљају основу за даљи развој интерперсоналних вештина код детета. Одговарајућа социо-емоционална везаност за родитеље доприноси унапређењу социјалних вештина, што се, надаље, повољно одражава на формирање пријатељских веза и учешће деце у вршњачким активностима. Циљ овог истраживања био је утврђивање разлика у квалитету доживљених социо-емоционалних односа са вршњацима и родитељима између ученика са лаком интелектуалном ометеношћу (ЛИО) и ученика типичног развоја (ТР). Разлике између испитаника утврђене су и у односу на пол, узраст, место становања и тип породичног окружења. Узорком је обухваћено 80 ученика (40 ученика са ЛИО и 40 ученика ТР), који похађају основну школу. Узраст ученика кретао се од 9 до 12 година. Поред социо-демографског упитника, као инструмент за процену квалитета везаности ученика за вршњаке и родитеље употребљена је модификована верзија Упитника „Особе у мом животу“ (People in my life - PIML, Moreira, Fonseca & Canavarro, 2017), који се састоји из два домена: Односи са родитељима и Односи са вршњацима. Истраживањем је утврђено да постоје статистички значајне разлике у квалитету самоперципиране везаности за родитеље између две групе ученика и у укупном скору (p=0,000), и на појединачно мереним димензијама (Поверење p=0,000; Комуникација p=0,003; Отуђеност p=0,000), у корист ученика ТР. Између две групе испитаника потврђене су статистички значајне разлике у квалитету самоперципиране везаности за вршњаке у укупном скору (p=0,015), као и у области Поверење (p=0,002), такође у корист ученика ТР. У областима Комуникација (p=0,142) и Отуђеност (p=0,779) разлике нису достигле статистичку значајност. У односу на пол и узраст ученика, нису утврђене статистички значајне разлике у квалитету доживљене везаности за родитеље и вршњаке ни на једном мереном параметру (p>0,050). Статистички значајне разлике нису утврђене ни када је у питању квалитет везаности ученика за родитеље у зависности од структуре породичног окружења (p>0,050). У односу на место становања, статистички значајне разлике утврђене су једино у подузорку ученика са ИО. Ученици са ЛИО, који живе у градским срединама, имају значајно више (p=0,033) просечне скорове у области доживљеног Поверења у односу на своје вршњаке са ЛИО који живе у мањим срединама. Између већине обухваћених ајтема којима се мерио квалитет перципиране везаности испитаника за родитеље и за вршњаке потврђена је ниска до умерена, позитивна и статистички значајна корелација (p=0,000).

Socio-emotional relationships that are formed between the child and the parents are elementary for further development of interpersonal skills in the child. Appropriate socio- emotional attachment to parents contributes to the improvement of social skills, which further has a favorable effect on the formation of friendships and the participation of children in peer activities. The aim of this study was to determine the differences in the quality of experienced socio-emotional relationships with peers and parents between students with MID and TD students. Differences between participants were also determined in relation to gender, age, place of residence and type of family environment. The sample included 80 students (40 students with MID and 40 TD students), who attend primary schools. The age of the students ranged from 9 to 12 years. In addition to the socio-demographic questionnaire, a modified version of the People in My Life Questionnaire (PIML, Moreira, Fonseca & Canavarro, 2017) was used, which consists of two domains: Parents Attachment and Peers Attachment. The research found that there are statistically significant differences in the quality of selfperceived parental attachment between the two groups of students in the overall score (p=0.000), and on individually measured dimensions (Trust p=0.000; Communication p=0.003; Alienation p=0.000), in favor of TD students. Between the two groups of respondents, statistically significant differences were confirmed in the quality of selfperceived attachment to peers in the overall score (p = 0.015), as well as in the dimension Trust (p = 0.002), also in favor of TR students. For the dimensions Communication (p = 0.142) and Alienation (p = 0.779), the differences did not reach statistical significance. In relation to gender and age of students, no statistically significant differences were found in the quality of selfperceived attachment to parents and peers on any of the measured parameters (p> 0.050). Statistically significant differences were not found when it comes to the quality of students' attachment to parents depending on the structure of family environment (p> 0.050). In relation to the place of residence, statistically significant differences were found only in the subsample of students with ID. Students with MID, who live in urban areas, have significantly higher (p = 0.033) average scores in the area of perceived Trust compared to their peers with MID who live in smaller areas. A low to moderate, positive and statistically significant correlation (p = 0.000) was confirmed between most of the included items which measured the quality of respondents perceived attachment to parents and peers.