Uticaj socijalne podrške na snage i teškoće u adolescenciji

Abstract

Утицај социјалних веза на настанак болести и одржање здравља и психофизичког благостања дуго времена био је предмет пажње научника и практичара из области наука о понашању и медицинских дисциплина. На целокупан развој особе делују многи фактори из социјалне средине, између осталог, социјална подршка. Схватање човека као друштвеног бићa чији је развој одређен интеракцијама са људима из окружења сугерише нам да социјална подршка може бити појам од централног значаја за многе важне развојне процесе. Постоје бројни докази о утицају социјалне подршке на психофизичко здравље људи. У адолесценцији интеракције особе са социјалном средином се значајно мењају, што може имати утицај на многе развојне исходе, како позитивне тако и негативне. Основни циљ истрживања овог рада је да се утврди на који је начин опажена социјална подршка коју особа у адолесценцији прима из различитих извора повезана са психосоцијалним благостањем адолесцента, односно са његовим или њеним снагама и тешкоћама. У складу са прегледом литературе постављене су три хипотезе: 1. Постоји негативна корелација између тешкоћа адолесцената и опажене социјалне подршке; 2. Постоји позитивна корелација између снага адолесцената и опажене социјалне подршке; 3. Постоје полне разлике у повезаности опажене социјалне подршке са тешкоћама и снагама. Истраживање је реализовано током маја 2018. године у три основне школе са територије Београда (ОШ ,,Светозар Марковић“, ОШ ,,Дринка Павловић“ и ОШ ,,Бранко Радичевић“). Узорак су чинили адолесценти оба пола (50,5% дечаци). Испитаници су били ученици седмог и осмог разреда, а просечан узраст испитаника је 13,79 година. За процену социјалне подршке коришћена је Мултидимензионална скала опажене социјалне подршке (Zimet, Dahlem, Zimet, & Farley, 1988), док је за процену снага и тешкоћа коришћен Упитник снага и тешкоћа- верзија за самопроцену (Goodman, 1997). Резултати су потврдили три истраживачке хипотезе. Када је реч о тешкоћама, укупна опажена социјална подршка статистички значајно негативно корелира са скоровима на свим скалама Упитника снага и тешкоћа које мере проблеме адолесцената. Корелације умерене јачине забележене су за проблеме са вршњацима (r = -0,496; p = 0,000), интернализоване проблеме (r = -0,449; p = 0,000) и укупан скор проблема (r = -0,443; p = 0,000), ниске корелације за емоционалне проблеме (r = -0,261; p = 0,000), хиперактивност (r = -0,243; p = 0,000) и екстернализоване проблеме (r = -0,247; p = 0,000), а врло ниске за проблеме у понашању (r = - 0,177; p = 0,009). Друга хипотеза је такође потврђена: У укупном узорку адолесцената, постоје статистички значајне позитивне корелације скорова на скали Просоцијално понашање са опаженом социјалном подршком породице (r = 0,268; p = 0,000), пријатеља (r = 0,174; p = 0,011), значајних других (r = 0,297; p = 0,000) и укупном социјалном подршком (r = 0,317; p = 0,000). Трећа хипотеза је потврђена. Скорови на скалама којима су се мериле снаге и тешкоће испитаника различито су корелирали са скоровима на скалама опажене социјалне подршке. Показало се да породична подршка има већи значај за тешкоће код дечака, нарочито када је реч о њиховим екстернализованим проблемима. Када је реч о тешкоћама девојчица, пронађене су више корелације скорова на скали социјалне подршке вршњака и скала које су мериле интернализоване проблеме девојчица. Ови налази нам сугеришу да би интервенције у циљу превенције или третмана емоционалних или бихевиоралних проблема требало дизајнирати тако да укључе деловање на изворе социјалне подршке адолесцената, односно њихову породицу, вршњаке и значајне друге. Такође, приликом дизајнирања поменутих интервенција требало би да се узму у обзир полне разлике- за дечаке, већи значај би требало да се прида породичној подршци, док код девојчица треба радити на побољшању вршњачких односа.

For a long time, behavioral and medical scientists and practitioners have focused on investigating social relationships and their impact on the disease occurrence, health maintenance, and psychophysical wellbeing. Many social environmental factors contribute to the overall development of an individual. Social support is one of these factors. Understanding humans as social beings whose development is determined by interactions with people from the social environment suggests that social support can be a fundamental concept for many important developmental processes. There is a lot of scientific evidence that social support has effects on psychophysical health. During adolescence, the interactions of people with their social environment are significantly changed, which can lead to both positive and negative developmental outcomes. The main aim of this research is to describe the connection between adolescents` perceived social support from different sources and their psychosocial well-being, that is, their strengths and difficulties. Based on the literature review, three hypotheses have been proposed: 1. There is a negative correlation between adolescents` difficulties and their perceived social support; 2. There is a positive correlation between adolescents` strengths and their perceived social support; 3. There are gender differences in the relationship between perceived social support and adolescents` strengths and difficulties. The research has been conducted in Belgrade, during May of 2018. in three primary schools (“Svetozar Marković”, “Drinka Pavlović” and “Branko Radičević”). The sample consisted of male and female adolescents (50,5% boys). Participants were sixth and seventh-grade students and their average age was 13,79. Multidimensional Scale of Perceived Social Support (Zimet, Dahlem, Zimet, & Farley, 1988) was used to asses social support and for the assessment of strengths and difficulties Strengths and Difficulties, Questionaire- self-report version (Goodman, 1997) was used. Three research hypotheses were confirmed. When it comes to difficulties, the results suggest that there are statistically significant correlations between overall percieved social support scores and scores on each subscale that mesure adolescents` difficulties. There were correlations between overall social support and Peer relationship problems subscale (r = -0,496; p = 0,000), Internalized problems subscale (r = -0,449; p = 0,000), Total score (r = -0,443; p = 0,000), Emotional symptoms (r = -0,261; p = 0,000), Hyperactivity (r = -0,243; p = 0,000) and Conduct problems (r = -0,177; p = 0,009). The second research hypothesis was confirmed as well. In the total sample, Prosical behaviour subscale correlates positively with Family support (r = 0,268; p = 0,000), Friends support (r = 0,174; p = 0,011), Significant others` support (r = 0,297; p = 0,000) and Overall support (r = 0,317; p = 0,000). The third hypothesis was confirmed. Scores on scales that measured strengths and difficulties had different correlations for males and females. It appears that family support is more important for boys` difficulties, especially for their externalizing problems. When it comes to girls, they had higher correlations between peer support and their internalizing problems. These results suggest that prevention and treatment interventions for emotional and behavioral problems should include working with sources of adolescents` social support, that is, their friends, family and significant others. Also, these interventions should consider gender differences. For boys, the greater focus should be on family support and for girls, improving peer relationships should have more significance.