Tretman osuđenih lica u kpz-u za maloletnike Valjevo

Abstract

Циљ овог истраживања био је да се утврди какав је третман малолетних и осталих осуђених лица у КПЗ Ваљево. Узорак је чинило 100 осуђених лица различитог старосног доба, образовања и различитих социјалних и других ставова.Такође у истраживању је учествовало и 4 васпитача. Подаци си прикупљени писменим путем помоћу унапред конструисаног инструмента, анкетног упитника за осуђњна лица и анкетног упитника за рализаторе третмана. Истраживање је показало да је тртман малолетних осуђених лица на истом простору и у истим условима са пунолетним осуђеним лицима недовољно ефикасан и да се мора ставити акценат на интензивнији рад са мањим групама. Такође из истраживања можемо закључити да је популација која је најчешћа у Заводу скромног образовања, различитог узраста и да потичу из некомплетних породица. На основу одговора васпитача можемо закључити да су највеће препреке ефикаснијем третману проблем у комуникацији између осуђеника и васпитача, између васпитача и осталих запослених у Заводу као и између самих осуђених лица.

The aim of this research was to determine the treatment of minors and other prisoners in the penitentiary institution Valjevo. The sample consisted of 100 convicted persons of different ages, education and various social and other attitudes. Also, 4 educators took part in the research. The data was collected in a written form using a pre-constructed instrument, a questionnaire for convicts and an inquiry questionnaire for the treatment operators. The research has shown that the molting of juvenile convicts in the same area and under the same conditions with adult convicts is insufficiently efficient and that the emphasis must be placed on more intensive work with smaller groups. Also from the research we can conclude that the population is the most frequent in the Institute of modest education, of different ages and that comes from incomplete families. Based on the answers of the educators, we can conclude that the biggest obstacles to a more efficient treatment are the problem of communication between prisoners and educators, between educators and other employees of the Institute, as well as among the convicts themselves.