Praksički aspekti pisanja kod dece mlađeg školskog uzrasta

Abstract

Циљ овог истраживања је утврдити ниво развоја праксичког аспекта писања код деце типичног развоја. Узорак се састоји од четрдесет седморо деце другог разреда, типичне популације (N=47). Испитано је 24 дечака и 23 девојчице, узраста од 7,9 до 8,9 година. Ученици су подељени у две узрасне групе, млађу (од 7,9 до 8,6) и старију (од 8,6 до 8,9 година). У односу на предикторске варијебле, узорак је уједначен по полу и узрасту (χ2 =0,532, df=1, p<0,05). Да би успешно био реализован сам чин писања, важно је да буде усклађено функционисање низа способности: перцепције облика, добра моторна контрола која подразумева усаглашен рад мишића руке, добра функција и степен зрелости мишићног тонуса, правилна координација око–рука и адекватна меморија, као и праксичке (мелокинетичкa и конструктивнa праксијa), визуоспацијалне и визуоконструктивне компоненте. За процену праксичких аспеката писања коришћени су Тест за процену квалитета линеације, Субтест II који процењује визуомоторну координацију и могућност следа из Акадија теста развојних способности и Скала за процену зрелости рукописа. Највећи број наших испитаника постиже резултате који су у складу са узрастом. На тесту за процену линеације 32 испитаника постиже резултате који су успешни или делимично успешни, на Субтесту II који процењује Визуомоторну координацију и могућност следа такође највећи број деце постиже реузултате који су у складу или изнад узраста (N=35). Постигнућа на сва три дела теста за процену зрелости рукописа највећег броја испитаника су изнад очекиваног за узраст (диктат N=22, препис N=24, слободни састав N=20). Повезаност постигнућа на сва три дела скале за процену зрелости рукописа и узраста се показала као статистички значајна (p<0,05). Посматрајући број испитаника у млађој и у старијој групи, на сва три дела, видимо да боље резултате бележе деца из млађе узрасне групе.

The aim of this research is to determine the level of development of the practical aspect of writing in children. The sample consists of forty-seven children of the second grade of regular school (N = 47). 24 boys and 23 girls were tested, aged from 7,9 to 8,9 years. Students are divided into two age groups, younger (from 7,9 to 8,6) and older (from 8,6 to 8,9 years). Compared to the predictor variables, the sample is uniform by gender and age (χ2 = 0.532, df = 1, p <0.05). In order to successfully overcome the writing, it is important to coordinate the functioning of a number of abilities: perception of the form, good motor control, good function and degree of muscle tone maturity, proper eye coordination and adequate memory, as well as practical (melocinetic and constructive practice), visuospacial and visuoconstructive components. To evaluate the practical aspects of writing we use the Line Quality Assessment Test, Subtest II, which assesses the visuomotory coordination and the possibility of traceability from the Akadia test of developmental skills and Scale to assess the maturity of the manuscript. Most of students achieve results that are consistent with their age. On a Line Quality Assessment Test, 32 examinees achieve results that are successful or partially successful. On a Subtest II, which assesses the visuomotor coordination, and the possibility of follow-ups, the largest number of children achieve re-adjustments that are in line or above the age (N=35). Achievements on all three parts of the maturity test of the manuscripts, the largest number of respondents are above the expected age (dictation N=22, transcript N=24, free composition N=20). The connectivity of achievements on all three parts of the scale which assess the maturity of manuscripts and age, are statistically significant (p <0.05). Observing the number of respondents in the younger and older groups, on all three parts, we see that better results are achieved children from the younger age group.