Slobodno vreme u okviru institucionalne zaštite starijih osoba

Abstract

Слободно време, као феномен, несумњиво је постојало у свим епохама и у свим цивилизацијама. Време траје колико и човечанство, док је мисао о слободном времену знатно краћа. Међутим, немогуће је говорити о појму времена, а да, при том, не мислимо на садржај тог времена. Активности слободног времена су условљене низом друштвених и индивидуалних фактора. С обзиром на универзалност и комплексност слободног времена као феномена људског трајања, током рада покушаћемо да утврдимо значај слободног времена, његову садржајну испуњеност, могуће активности и организацију везујући се за један период човековог живљења - старост. Уколико је веза између слободног времена и старости заснована на принципу слободног избора, при чему је крајњи циљ осећај задовољства и хармоније, онда то, засигурно представља пут ка квалитетнијем животу у старости.

Free time, as a phenomenon, undoubtedly existed in all epochs and in all civilizations. Time lasts as long as humanity, while the thought of free time is much shorter. However, it is impossible to talk about the concept of time without thinking about the content of that time. Leisure activities are conditioned by a number of social and individual factors. Given the universality and complexity of free time as a phenomenon of human duration, during the work we will try to determine the importance of free time, its content, possible activities and organization related to one period of human life - old age. If the connection between free time and old age is based on the principle of free choice, where the ultimate goal is a feeling of satisfaction and harmony, then that certainly represents the path to a better quality of life in old age.