Socijalne kompetencije gluvih i nagluvih učenika

Abstract

Појам социјалне компетенције је врло тешко дефинисати и многи аутори је објашњавају према личном мишљењу, с обзиром да се ради о људској интеракцији и сваки пут о „уникатној“ ситуацији која је скоро увек другачија. Немогуће је дати тачну смерницу, али се она може увежбати и научити. Аутори су подељени, неки мисле да се ради о интелигенцији, а то је способност која је претежно урођена (Thorndike, 1920, према Walker и Foley, 1973, Moss i Hunt, 1927, према Вучић, 1970), док су други мишљења да је социјална компетенција црта личности која се више- мање развија кроз искуство и интерес, а темељи се на интелигенцији (Allport, 1937, према Вучић, 1970). Бројна истраживања (Berndt, 1996; Bukowski& Hoza, 1989; Parker & Asher, 1993, према Шурбановска, 2012) показала су да деца која имају позитивне односе с вршњацима испољавају просоцијалне форме понашања и имају позитиван став према школи, боља школска постигнућа, док је осећај усамљености мањи у односу на децу која нису успела да остваре позитиван однос с вршњацима.

The notion of social competence is very difficult to define, and many authors explain it to personal opinion, since it is about human interaction and each time a "unique" situation that is almost always different. It is impossible to give a true statement, but it can be taught and learned. Authors are divided, some think it is intelligence, and this is a capability that is largely inborn (Thorndike, 1920, Walker and Foley, 1973, Moss and Hunt, 1927, according to Vučić, 1970), while others think that social competence is a personality trait that develops more or less through experience and interest and is based on intelligence (Allport, 1937, Vučić, 1970). Numerous researches (Berndt, 1996, Bukowski & Hoza, 1989; Parker & Asher, 1993, according to Šurbanovska, 2012) have shown that children with positive relationships with peers show prosocial behavior and have a positive attitude towards school, better school achievement the feeling of loneliness is lower compared to children who have failed to achieve a positive relationship with their peers.