Seksualno uznemiravanje na radnom mestu

Abstract

Проблем сексуалног узнемиравања широко је распрострањен у свим сферама живота, па тако и на радном месту. Толерисање узнемиравајућег понашања од стране организације, изостанак формалне реакције, социјална клима која промовише непоштовање, мањак подршке од стране колега и индивидуални фактори учинилаца доприносе да се овакви случајеви догађају са озбиљним последицама по психичко и физичко стање жртава. Теоријски део овог рада почиње приказом дефиниција сексуалног узнемиравања уопште и на радном месту, како у Србији, тако и у свету. Поред дефиниција споменули смо законска решења и процедуре и дали осврт на услове који доприносе перзистирању овог проблема, како жртве реагују и перципирају непријатне ситуације и које су последице не само за жртву, већ и за организацију. Представљени су најчешћи одговори организације на пријаве сексуалног узнемиравања као и могућности превенције које се, за сада, ретко примењују, праћени резултатима бројних истраживања која су бавила овим проблемом. Истраживање које смо спровели било је усмерено на стицање увида у феноменологију сексуалног узнемиравања на радном месту, долажење до сазнања о одликама извршилаца и жртава и последицама виктимизације. Желели смо да проверимо повезаност пола и ризика да се постане жртва узнемиравања, који су разлози непријављивања и да ли спремност да се поднесе пријава зависи од образовања испитаника. За потребе испитивања креирана је анкета о виктомизацији која је била доступна на друштвеним мрежама у току месеца маја 2018. године, а у истраживању је учествовало 252 испитаника оба пола. Резултати су показали да су особе које трпе сексуално узнемиравање у већем проценту жене и да њихов узраст није повезан са узрастом особе која врши узнемиравање, док су учиниоци у већем броју случајева мушкарци и особе које се налазе на истој позицији у хијерархијској структури организације. Жртве не пријављују сексуално узнемиравање на радном месту у највећој мери јер не знају коме да се обрате, мисле да им нико неће веровати и плаше се губитка посла. Скоро све жтрве су имале здравствене последице изазване узнемиравањем.

Sexual harassment has become a serious widespread problem in all areas of life including work environment. Organizations turing a blind eye, absence of formal procedures, social climate that promotes disrespectful behavior, lack of support from co-workers and individual characteristics of the perpetrator are the factors that allow these incidents to happen resulting in serious concequences. Theoretical concepts that we focused on start with definitions of sexual harassment in general and at the workplace, in Serbia and around the world, which are followed by legal solutions and procedures. We took a look at conditions that enable persistence of this problem, how victims perceive and react when unpleasant situations occur and what are the concequences for both the victim and organitation. We showcased most common organizationl responses to sexual harrasement claims and possible methods of prevention. Research we conducted was aimed at exploring prevalence and characteristics of sexual harasement at the workplace, traits of perpetrators and victims and concequences of victimization. We wanted to check is sex connected with the risk of becoming a victim, what are the causes for not reporting these incidents and whether educational level impacts decisions to report harassment. For purposes of this research we created a victimization questionnaire which was available during the month of May 2018. via social networks with 252 both male and female papticipants. Results showed that victims of sexual harassment are in greater numbers women and that their age is not connected with the age of the perpetrator, who are mostly male and hold the same position as the victim in the organizational hierarchy. Victims don’t report sexual harassment mostly because they don’t know to whom, think nobody would believe them or are afraid of losing their job. Almost all victims suffered health concequences as a result of the harassment.