Приказ основних података о документу

dc.creatorJerotić, Biljana
dc.date.accessioned2022-05-25T11:58:30Z
dc.date.available2022-05-25T11:58:30Z
dc.date.issued2019
dc.identifier.urihttp://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/4551
dc.description.abstractУ поређењу са својим вршњацима типичне популације, деца са тешкоћама у развоју остварују социјалне контакте са мањом учесталошћу, што за последицу има то да они велики део врмена проводе са члановима своје породице или са особама које такође имају тешкоће у развоју (Guralnick, 1997). Из поменутих разлога, овим особама је потребнији већи степен подршке, и у складу са тим неопходно је обезбедити интензивније облике третмана који су усклађени са особеностима аутистичког спектра и личним потребама сваког појединца (Đorđević & Banković, 2011). Циљ овог истраживања је утврђивање степена потребне подршке код деце са аутизмом школског узраста кроз учесталост подршке, дневни утрошак времена потребан за обезбеђивање подршке и тип подршке који ће особи омогућити успешно фукционисање. Поред тога, истраживање има за циљ да утврди разлике у потребној подршци у односу на ниво интелектуалног функционисања и тежину аутизма. Надаље, истраживање има за циљ да утврди однос узраста са нивоом потребне подршке. Током истраживања користили смо Скалу за процену интензитета подршке – дечија верзија (Supports Intensity Scale – Children’s Version – SIS-C, AAID, 2012). За процену тежине или степена аутизма коришћене су три скале: Скала за детекцију первазивних поремећаја развоја код особа са менталном ретардацијом (Pervasive Developmental Disorder Mental Retardation Scale – PDD-MRS, Kraijer & de Bildt, 2005), затим треће издање Гилијамове скале за процену тежине аутизма (Gilliam Autism Rating Scale – Third Edition, GARS-3, Gilliam, 2014) и CARS2 (The Childhood Autism Rating Scale – CARS, Schopler et al., 2015). Сем наведених скала за процену тежине аутизма, у раду је коришћена Процена степена функционисања према DSM-5 критеријумима (APA, 2013) која садржи области адаптивних вештина (концептуалне, социјалне и практичне). Узоком су обухваћена 52 ученика који похађају ОШ „Антон Скала“ у Београду, од тога је 42 ученика (80,8%) мушког пола. На основу школске документације евидентирано је да су сви ученици у узорку са аутизмом. Старост ученика креће се у распону од седам до 17 година (AS=11,58, SD=2,65). Ученици мушког (AS=11,46, SD=2,53) и женског пола (AS=12,11, SD=3,21) не разликују се међусобно у погледу просечне старости (t=-0,68, df=50, p=0,49). Основне потребе за подршком процењене су најпре у три аспекта: потреба за одређеним типом подршке, учесталост потребе и дневни утрошак времена за пружање подршке. Помоћу све три мере процене, на исти начин, испитане су потребе за подршком у седам животних домена: активности у кући, активности у заједници, школске активности, когнитивне школске активности, активности везане за здравље и безбедност, друштвене активности и активности самозаступања. Испитани ученици са аутизмом имају висок ниво потребе за подршком у свим доменима што углавном подразумева делимичну до пуну физичку подршку коју је потребно обезбедити врло често и већину времена, а која захтева утрошак времена од минимум два сата до преко четири сата дневно. Потреба за подршком при кућним активностима, мање је изражена, те се може описати као потреба која захтева вербални, гестовни подстицај или делимичну физичку помоћ. Овакву подршку потребно је пружати око половине времена обављања активности и она захтева утрошак времена од око два сата. Медицинске потребе су у нашем узорку готово непостојеће. Такође, забележен је низак ниво изражености бихевиоралних потреба за подршком. Ученици са израженијим симптомима аутизма имају већу потребу за бихевиоралном подршком, без обзира на ниво интелектуалног функционисања. Исто тако, девојчице имају израженију потребу за бихевиоралном подршком у односу на дечаке, мада је та разлика на граници статистичке значајности. Резултати указују на то да је већина потреба за подршком виша на млађем узрасту, у скоро свим доменима. Изузетак је потреба за подршком у кућним активностима која је повезана са тежином аутизма и тешкоћама интелектуалног функционисања, а не са узрастом ученика. Други изузетак јесте податак да је потреба за подршком при активностима у заједници скоро апсолутно неповезана са узрастом ученика већ је одређена постојањем тешкоћа у социјалној интеракцији. Када су у питању полне разлике, на основу добијених резултата, можемо запазити да дечаци и девојчице имају подједнаку потребу за подршком у свим доменима, изузев потребе за бихевиоралном подршком.sr
dc.description.abstractCompared to their peers from the typical population, children with disabilities have less frequent social contact, which results in them spending much of their time with their family members or with people who also have disabilities (Guralnick, 1997). For these reasons, these individuals need a greater degree of support and, accordingly, it is necessary to provide more intensive forms of treatment that are consistent with the characteristics of the autism spectrum and the personal needs of each individual (Djordjevic & Bankovic, 2011). The aim of this research is to determine the level of support needed by children with school- age autism through frequency of support, the daily amount of time required to provide support, and the type of support that will enable a person to function successfully. In addition, the aim of the research is to identify differences in the support needed with respect to the level of intellectual functioning and the severity of autism. Furthermore, the research aims to determine the relationship of age to the level of support needed. During the research, we used the Supports Intensity Scale – Children’s Version – SIS-C, AAID, 2012. Three scales were used to assess the severity or degree of autism: the Pervasive Developmental Disorder Mental Retardation Scale – PDD-MRS, Kraijer & de Bildt, 2005, followed by the Gilliam Autism Rating Scale – Third Edition, GARS-3, Gilliam, 2014 and the Childhood Autism Rating Scale – CARS, Schopler et al., 2015. In addition to the aforementioned autism severity scales, the paper used the DSM-5 Criteria for Functioning (APA, 2013), which contains areas of adaptive skills (conceptual, social, and practical). The sample included 52 students attending the Anton Skala Elementary School in Belgrade, of which 42 were male (80.8%). Based on school records, it was recorded that all students in the sample had autism. The age of the students ranged from seven to 17 years (AS=11.58, SD=2.65). Male (AS=11.46, SD=2.53) and female (AS=12.11, SD=3.21), the students did not differ in terms of average age (t=-0.68, df=50, p=0.49). The basic support needs were first assessed according to three aspects: the need for a particular type of support, the frequency of need, and the daily time spent providing support. All three assessment measures examined the needs for support across seven life domains, in the same way: home activities, community activities, school activities, cognitive school activities, health and safety related activities, social activities and self-advocacy activities. The examined students with autism have a high level of need for support across all domains, which generally involves partial to full physical support, which must be provided very often and most of the time, requiring a minimum of two hours to over four hours per day. The need for support in home activities is less pronounced and can be described as a need that requires verbal, gestural encouragement or partial physical assistance. This support should be provided about half the time during which the activity is conducted and requires about two hours. Medical needs, in our sample, were almost nonexistent. Also, a low level of behavioral support was registered. Students with more pronounced symptoms of autism have a greater need for behavioral support, regardless of their level of intellectual functioning. Likewise, girls have a more pronounced need for behavioral support than boys, although this difference is at the statistical significance limit. The results indicate that, across almost all domains, most support needs are higher at younger ages. An exception is the need for support in home activities that is related to the severity of autism and intellectual disability, not the age of the student. Another exception is that the need for support in community activities is almost entirely unrelated to the age of the student but is determined by difficulties in social interaction. When it comes to gender differences, based on the obtained results, we have observed that boys and girls have an equal need for support across all domains, except for the need for behavioral support.sr
dc.language.isosrsr
dc.rightsclosedAccesssr
dc.titleStepen potrebe za podrškom kod dece s poremećajem iz spektra autizmasr
dc.typemasterThesissr
dc.rights.licenseARRsr
dc.citation.epage74
dc.citation.spage5
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_4551
dc.type.versionpublishedVersionsr


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу