Neke determinante agresivnog ponašanja kod dece sa poremećajem iz spektra autizma

Abstract

Агресивно понашање код деце са поремећајем из спектра аутизма представља потешкоћу која омета овладавање вештинама, социјализацију и укупно функционисање. Бихевиорални аспекти егзекутивних функција, степен тежине аутизма, комуникационе вештине, навике спавања, васпитни поступци родитеља, пол и узраст деце су неке од варијабли које могу бити значајне за објашњење агресивности. Циљ истраживања био је да се испита однос агресивности са овим варијаблама. За процену агресивности коришћена је Скала за процену дечије хостилности и агресивности – реактивне/проактивне (The Children's Scale of Hostility and Aggression – Reactive/Proactive; Farmer & Aman, 2009). Поред ове скале коришћени су и: Гилијамова скала за процену аутизма (Gilliam Autism Rating Scale – Third Edition; Gilliam, 2014), Инвентар за процену бихевиоралних аспеката егзекутивних функција (Behavior Rating Inventory of Executive Function; Gioria et al., 2000), Упитник за процену дечијих навика спавања (The Children's Sleep Habits Questionnaire; Owens, Spirito, & McGuinn, 2000), Упитник за процену понашања и димензија родитељства (The Parenting Behaviours and Dimensions Questionnaire; Reid et al., 2015) и супскале рецептивног и експресивног говора из Винеланд скале за процену адаптивног понашања (The Vineland Adaptive Behavior Scales; Sparrow & Cicchetti, 1989). Узорак је чинило 40 испитаника (37 дечака и три девојчице), старости од пет до седам година (AS=6,18, SD=0,55). Резултати су показали да је код испитаника низак ниво агресивности. Агресивност се најчешће испољава у форми хостилности. Виши је ниво агресивности код деце са мање развијеним бихевиоралним аспектима егзекутивних функција. Агресивност је ниско повезана са тежином аутизма. Значајни корелати агресивности су стереотипно понашање, емоционалне реакције и маладаптивни говор. Агресивност је позитивно повезана са кажњавајућом дисциплином. Виши степен агресивности имају деца са лошијим навикама спавања. Агресивност није повезана са комуникационим вештинама и узрастом деце. Најзначајнији предиктор агресивности су навике спавања.

Aggressive behavior in children with autism spectrum disorders presents difficulties that impede skills acquisition, socialization, and overall functioning. The behavioral aspects of executive functions, the degree of autism severity, communication skills, sleeping habits, parental upbringing behavior, gender and age of children are some of the variables that may be relevant to explain aggression. The aim of the study was to examine the relationship of aggression with these variables. The Aggression Scale of Children's Hostility and Aggression - Reactive / Proactive (Farmer & Aman, 2009) was used to estimate aggression. In addition to this scale, the following were used: Gilliam Autism Rating Scale - Third Edition (Gilliam, 2014); Behavior Rating Inventory of Executive Function (Gioria et al., 2000); Children's Sleep Habits Questionnaire (Owens, Spirito, & McGuinn, 2000); The Parenting Behaviors and Dimensions Questionnaire (Reid et al., 2015); Receptive and Expressive Speech Subscales from the Vineland Adaptive Behavior Scales (Sparrow & Cicchetti, 1989). The sample consisted of 40 participants (37 boys and three girls), aged five to seven years (M=6.18, SD=0.55) The results showed low levels of aggression. Aggressiveness is most often expressed in the form of hostility. There is a higher level of aggression in children with less developed behavioral aspects of executive functions. Aggression is low correlated to the severity of autism. Significant correlates of aggression are stereotyped behavior, emotional reactions and maladaptive speech. Aggressiveness is positively correlated with punishing discipline. Children with more sleeping problems are more aggressive. Aggressiveness is not correlated to communication skills and age of children. The most significant predictor of aggression are sleeping habits.